Млађан Динкић и Карел де Гухт

Фото: Фонет

Динкић је рекао да је потписивањем овог документа направљен најважнији корак у приступању Србије Светској трговинској организацији, имајући у виду чињеницу да наша земља са Унијом размењује приближно 60 одсто домаће робе и услуга.

У наредним месецима биће настављени преговори и са другим чланицама СТО, најавио је потпредседник Владе и изразио уверење да ће Србија, након потписивања споразума са ЕУ, убрзати и успешно окончати те преговоре како би што пре постала чланица ове организације.

Он је истакао значај чланства у СТО за нашу земљу због унапређења трговине са читавим светом, уз оцену да је данашње потписивање билатералног протокола корак ка убрзању придруживања ЕУ.

Србија, како је подсетио, и даље преговара са САД, Бразилом, Швајцарском, Салвадором, као и са Украјином, са којом се воде најтежи преговори.

Динкић је нагласио да је потписивање овог протокола значајно за даљи процес окончања билатералних преговора са осталим чланицама СТО, што је и знак да је процес приступања СТО у финалној фази.

Гухт је навео да је потписивањем протокола Србија поставила камен темељац у процесу приступања СТО и унапређењу економских односа са Унијом.

Србија је учинила велики напредак у припремама за улазак у СТО и Европска унија подржава њено брзо приступање Светској трговинској организацији, поручио је он.

Динкић је данас у Бриселу разговарао и са европским комесаром за регионалну политику Јоханесом Ханом који је потврдио подршку ЕУ Србији у спровођењу Дунавске стратегије, а на састанку је било речи и о искуствима европске политике у пружању помоћи неразвијеним регионима.

За те намене је у садашњем и у наредном буџету ЕУ опредељено десет пута више средстава за мање развијене регионе, што Србија треба да искористи, имајући у виду да су регионалне разлике код нас значајно веће него у другим земљама.

Билатерални преговори о либерализацији тржишта робе и услуга између Србије и ЕУ нису вођени директно као у случају преговора са другим заинтересованим СТО чланицама, јер је Србија већ закључила са ЕУ Споразум о стабилизацији и придруживању, односно Прелазни споразум о трговини и трговинским питањима.

Данас потписани билатерални протокол заснива се на закљученим споразумима, с обзиром на то да су њима већ регулисана сва релевантна трговинска питања.

Процес приступања СТО, који захтева потпуно усклађивање готово целокупног привредног система земље са правилима организације, Србија је почела у фебруару 2005. године.

Чланство у СТО доноси земљама различите користи – од предвидљивости и сигурности висине царинских стопа, до тога да земља постане привлачнија за стране инвеститоре.

СТО контролише 80 одсто светске трговине, 90 одсто финансијских трансакција, 92 одсто телекомуникационих и информационих технологија и 97 одсто права интелектуалне својине.