Илић је на јавној расправи о поменутим законским решењима оценио да ће ти прописи заштитити грађане као инвеститоре на тржишту капитала, које ће убудуће бити транспарентније, као и да ће допринети томе да грађани добију већу цену за своје хартије од вредности.

Он је објаснио да је циљ новог закона о тржишту капитала обезбеђење праведног, ефикасног и транспарентног тржишта капитала, смањење системског ризика и даље усклађивање са директивама Европске уније из те области.

Новину у том закону, како је рекао, представља увођење фонда за заштиту инвеститора за оне који су изложени ризику у случају стечаја, а уводи се и појам "инвестициона друштва" која морају да имају минимални капитал од 125.000 до 730.000 евра у динарској противвредности.

Према његовим речима, тај документ предвиђа постојање овлашћених банака за трговину на организованом тржишту капитала, које дозволу за те послове добијају од Комисије за хартије од вредности и морају да имају и посебан организациони део у банци.

Илић је подсетио на то да је Закон о инвестиционим фондовима из 2006. године претрпео измене у 2009. години, јер је то била реакција на светску економску кризу, при чему је кроз смањење трошкова повећана њихова конкурентност на тржишту и заштићени су инвеститори.

Он је указао на то да нове измене Закона о инвестиционим фондовима представљају усаглашавање са Нацртом закона о тржишту капитала.

Једна од измена, како је навео, јесте то што ће друштвима за управљање инвестиционим фондовима бити омогућено да се баве и управљањем портфолија и пружањем инвестиционих савета другим клијентима који нису чланови тог инвестиционог фонда.

Друга велика измена односи на "кастоди" банке јер до сада тај појам није био обухваћен важећим законом, рекао је Илић и додао да нови закон дефинише делокруг услуга те банке и добијање дозволе за рад.