У саопштењу се наводи да су на тај начин утврђени принципи, правила и процедуре којима се јача фискална одговорност, што ће унапредити управљање јавним финансијама и обезбедити дугорочну одрживост фискалне политике.

Новим одредбама уводе се општа и посебна фискална правила, а општа предвиђају да циљни годишњи фискални дефицит у средњем року у просеку износи један одсто БДП-а.

У годинама рецесије фискални дефицит може да буде већи, али ће у периодима експанзије бити мањи од један одсто БДП-а или би се остваривао суфицит.

Такође, дефинисано је и да дуг државе, не укључујући обавезе по основу реституције, не може да буде већи од 45 одсто БДП-а.

Посебним фискалним правилима дефинисана је промена структуре јавне потрошње, као и кретање плата у јавном сектору и пензија све док учешће пензија у БДП-у не достигне десет одсто, а плата осам одсто.

Изменама и допунама Закона о буџетском систему предложена су и фискална правила за локалну власт. Основно је да фискални дефицит локалне власти не може бити већи од десет одсто од прихода у тој години, осим ако је резултат реализације јавних инвестиција.

Предложено је и оснивање Фискалног савета, као независног тела чији је основни задатак да оцени да ли Влада води фискалну политику у складу са правилима.

Фискални савет ће имати три члана, које на предлог председника Републике, министра финансија и гувернера Народне банке Србије бира Скупштина Србије.

Увођење фискалних правила допринеће побољшању кредитног рејтинга државе и омогућити значајне уштеде, што ће довести до стабилне, предвидиве и одрживе фискалне политике.

Усвајањем ових правила Влада Србије испуњава обавезу преузету приликом недавних преговора са Међународним монетарним фондом, а њиховом применом Србија ће испунити и услов за чланство у Европској унији.

Усвојени Нацрт закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему биће достављен Скупштини Србије на усвајање по хитном поступку.