Арсић је, на првој седници Скупштине дијаспоре и Срба у региону посвећеној економском развоју Србије, навела да је од 2001. до 2009. године у Србију уложена 14,1 милијарда долара, што нашу земљу сврстава на четврто место по инвестицијама у региону југоисточне Европе - после Бугарске, Румуније и Хрватске.

Према њеним речима, инвестиције су највише долазиле у сектор финансијског посредовања, прерађивачку индустрију, саобраћај и телекомуникације, некретнине, а највећи инвеститори били су Аустрија, Грчка, Норвешка и Немачка.

Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја је истакла да су предности Србије за улагања споразуми о слободној трговини са Европском унијом, регионални споразум ЦЕФТА, затим са Русијом, Белорусијом, Турском и земљама ЕФТА споразума (Исланд, Швајцарска, Норвешка и Лихтенштајн).

Она је напоменула да се ових дана очекује да Србија потпише јединствени споразум о слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, као јединственом царинском унијом.

Да би заокружила повољну инвестициону климу, Србија издваја значајна средства за изградњу инфраструктуре, што допуњује одговарајућим пореским олакшицама и финасијским подстицајима за инвеститоре, рекла је Арсић.

Помоћник министра финасија у Влади Републике Србије Зоран Ћировић нагласио је да се ради на изједначавању статуса резидената и нерезидената у пословању у Србији, као и на постепеној либерализацији свих финансијских токова.

Према његовим речима, изменама и допунама Закона о девизном пословању биће детаљније регулисан трансфер новца у Србију, како би се привукло што више девизних дознака из иностранства.

Потпредседник Привредне коморе Србије (ПКС) Михаило Весовић указао је да је економска сарадња матице и дијаспоре на недовољном нивоу и понудио помоћ ПКС у организацији пословних форума, скупова и прузања информација улагачима из дијаспоре.