Београд, 27. мај 2010. године – Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је данас да ниједна од земаља региона, па ни Србија, не може да очекује стабилан економски раст после економске кризе уколико не промени структуру привреде.
 |
Фото: Танјуг |
Динкић је на промоцији новог ОЕЦД Индекса инвестиционих реформи 2010 (ИРИ 2010) у Србији, која је одржана у Палати Србија, указао на то да се извозна оријентисаност привреде не може променити макроекономским мерама.
Он је објаснио да су монетарна и фискална политика предуслови за макроекономску стабилност, али да једино одговарајућа индустријска политика која привлачи потпуно нове инвестиције може да доведе до извозно оријентисане привреде.
То је, како је навео, и стратегија Владе Србије и Министарства економије и регионалног развоја.
Према његовим речима, пад бруто домаћег производа (БДП) у Србији прошле године био је нешто нижи у односу на друге земље региона и износио је приближно 2,8 одсто, док је у земљама Европске уније (ЕУ) забележен пад БДП-а од 4,2 одсто.
Знаци опоравка од негативних последица светске кризе јасно су показани ове године, али опоравак је спорији него што бисмо желели, истакао је Динкић.
Констатујући да се индустрија врло добро опоравља, он је додао да је производња расла по стопи од три одсто у првом кварталу ове године, при чему посебно охрабрење представља чињеница да и извоз расте солидном динамиком која у првом кварталу износи 15 одсто, док је увоз опао за 5 одсто.
Министар је навео да је ниво страних инвестиција био значајно нижи због светске економске кризе, и подсетио на то да је прошле године износио око две милијарде долара.
Према његовој оцени, кретања у првом кварталу показују да је ниво директних инвестиција нешто већи него у истом периоду прошле године, тако да ће до краја године ниво страних улагања забележити благи пораст у односу на 2009. годину.
Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Весна Арсић истакла је да је у Србији приступ инвестирању изнад просека у односу на земље југоисточне Европе.
Арсић је навела да је постигнут и значајан напредак у многим секторима када је реч о инвестиционој клими и привлачењу инвеститора.
Према њеној оцени, ОЕЦД Индекс инвестиционих реформи 2010 (ИРИ 2010) у Србији показао је да је наша земља, када се говори о инвестиционој клими, у многим факторима изнад просека, док је у појединим на највишем нивоу.
Ипак, како је навела, и даље постоје области на којима треба детаљније радити, као што су заштита права интелектуалне својине и власништва и област земљишта и изградње.
Арсић је објаснила да су унапређени они фактори који се тичу спољне трговине и олакшица везаних за увоз и извоз, као и област образовања, али и истакла да је неопходна боља комуникација између образовања и потреба реалне економије и предузетника.
Говорећи о пореској политици, она је нагласила да је учињена значајна реформа, али да још не постоје неопходне анализе које показују како порези утичу на предузетнике.
Такође, учињен је и значајан напредак и у области бирократије која је оцењена вишом оценом него раније, додала је државни секретар и навела да ће та област у наредном периоду захтевати већу пажњу.
Према њеним речима, институције у Србији које се баве привлачењем страних инвестиција, као што је Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), су на највишем нивоу, при чему је ова агенција добила оцену пет.
Арсић је објаснила да се на основу анализе ОЕЦД, чији је циљ поређење инвестиционе климе у девет земаља југоисточне Европе и анализа појединих показатеља који доприносе оцени услова за улагања у њима, може сагледати позиција Србије у региону.
Индекс инвестиционих реформи 2010: “Политике надзора и институције надлежне за страна директна улагања (ИРИ 2010)” представља квалитативну анализу законодавних регулатива и институција земаља југоисточне Европе које утичу на креирање повољне климе за стране директне инвестиције.
Покривајући привреде земаља југоисточне Европе, ова студија истражује политику и промоцију улагања, развој људског капитала, олакшање трговине, приступ финансијама, регулаторну реформу и парламентарни процес, пореску политику, инвестиције у инфраструктуру и политике везане за мала и средња предузећа.
На основу прикупљених информација Владе, независних експерата и приватног сектора сваке земље југоисточне Европе и користећи више од 100 индикатора, ИРИ 2010 процењује оквире инвестиционих политика и реформи у складу са највишим међународним стандардима.