Обрадовић-Јовановић је на јавној расправи о закону о занатству, одржаној у Крагујевцу, подсетила на то да ће ова област, први пут после пола века, бити уређена законом.

Она је указала на то да се најважније новине односе на професионализацију занатске делатности, тако да ће бити направљена разлика између оних који поседују квалификацију да обављају занатску делатност, чиме могу да гарантују квалитет производа, и оних који се само представљају као мајстори.

Обрадовић-Јовановић је додала да се овим актом регулише и питање образовања будућих занатлија и могућност унапређења њиховог практичног образовања.

Такође, она је навела да је удруживање занатлија регулисано на новим основама, које предвиђају и оснивање занатских комора које би заступале њихове интересе.

Према њеним речима, предлаже се и оснивање судова части при занатским коморама чиме ће бити обезбеђени виши квалитет и заштита потрошача, односно корисника занатских производа и услуга, а уводи се и заштита старих и уметничких заната и домаће радиности.

Досадашња расправа је показала да највећи број занатлија подржава доношење закона и наш циљ је да прикупимо што више мишљења како бисмо побољшали решења у овој области, закључила је Обрадовић-Јовановић.

До сада је одржано неколико јавних расправа о Нацрту закона о занатству, а наредне су планиране у Нишу, Зрењанину и Београду. Процењује се да у Србији има 224.939 регистрованих предузетничких радњи и да од прихода од занатских делатности живи приближно милион људи.