Фото: Бета

Драгутиновић је у изјави новинарима на презентацији студије "Пореска политика – поглед унапред" навела да то не треба да буде постепена, већ брза пореска реформа која ће бити спроведена у једном кораку како би се радна снага учинила јефтинијом и на тај начин послодавци подстакли на запошљавање.

Што пре почнемо, веће су нам шансе да се подстакну производња и запосленост, оценила је она и указала на то да би смањење доприноса за запослене било значајно олакшање послодавцима.

Пореско оптерећење за 100 динара нето плате је приближно 60 динара. Замислите да послодавац уместо 160 динара плаћа највише 140 динара. То је за њега значајно олакшање, поновила је Драгутиновић.

Она је, констатујући да висина пореског оптерећења зависи од категорија запослених, навела да би послодавци били потпуно ослобођени плаћања доприноса за запослене који примају плату мању од 16.500 динара, што је граница сиромаштва.

Према њеним речима, таква реформа уживала би велику подршку послодаваца, а њена суштина је идеја да би порески систем требало реформисати тако да подржи најважније – производњу, конкурентност, економски раст и да смањи сиву економију.

Студија "Пореска политика – поглед унапред" разрађује промену пореског система у правцу раста пореза на потрошњу и смањења фискалних оптерећења зарада, чиме би се дестимулисала потрошња и били смањени трошкови радне снаге која би тако постала конкурентна, додала је Драгутиновић и нагласила да би истовремено били смањени сива економија и цене производа.

Директор Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) Мајкл Харви рекао је да је добра економска политика пресудна за макроекономску равнотежу, економски раст и нова радна места.

Харви је напоменуо да је Србија, у поређењу са суседима, добро прошла у економској кризи, али да се њени ефекти ипак осећају.

Када дође до губитка поверења тржишта у Владу, то проузрокује низ лоших ефеката на развој државе у целини, указао је он и навео да студија о будућој пореској политици садржи стимулативне моделе како би привреда Србије поново успоставила конкурентност на основу повећања производње и смањења потрошње.