Ћирић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом почетка примене овог новог института Закона о стечају, рекао да ће Народна банка Србије (НБС) сутра објавити списак тих фирми којих, према тренутним проценама, има приближно 10.000.

Он је навео да је новим Законом о стечају предвиђено да НБС доставља те податке и привредним судовима, према седишту фирми, који покрећу предстечајни поступак.

Аутоматски стечај и брисање фирме или удружења из регистра могу бити избегнути уколико се у року од 60 дана уплати предујам за покретање стечаја и поднесе план реорганизације, или се бар на један дан одблокира рачун, нагласио је државни секретар.

Према његовим речима, међу предузећима чији су рачуни у блокади три или више година велики је број оних која имају једног запосленог, не плаћају порезе и доприносе или се баве незаконитим радњама, због чега шире ланац неликвидности и оптерећују привредни систем Србије.

Аутоматско покретање стечаја не примењује се на предузећа у реструктурирању нити на предузетнике, прецизирао је Ћирић и најавио да ће НБС од сутра једном месечно објављивати списак предузећа чији су рачуни у блокади дуже од три године.

Саветник потпредседника Владе Млађана Динкића Лука Андрић указао је на то да су трошкови покретања стечаја до сада износили између 200.000 и 300.000 динара, али да се очекује да сада буду нижи.

Андрић је навео да ће евентуална имовина фирми које ће аутоматски
отићи у стечај прећи у власништво Србије, али да држава неће имати обавезе према повериоцима.