Динкић је истакао да је направљен модел који је добар јер је у функцији деевроизације Србије, и објаснио да је реч о првим динарским кредитима на рок од три године, са почеком од годину дана.

Он је рекао да ће се програм односити и на запослене и на пензионере, и додао да ће поред ненаменских, готовинских кредита, бити омогућено узимање и потрошачких динарских кредита за куповину домаћих производа и то намештаја, беле технике и туристичких аранжмана.

Потпредседник Владе је нагласио да ће на тај начин грађани бити у могућности да у условима када су замрзнуте плате подигну изузетно повољне динарске кредите, при чему у првој години неће плаћати главницу већ у другој или трећој, када плате и пензије буду повећане.

Каматна стопа, како је навео, биће динарска и фиксна и износиће 7,5 одсто годишње, што је најнижа стопа на тржишту, која ће важити за грађане чији је ниво прихода до 30.000 динара, односно за оне којима је плата испод просека, док ће за оне који имају плату од 30.000 до 80.000 динара камата износити 8,95 одсто.

Динкић је напоменуо да је овај програм усаглашен са две највеће банке, и изразио очекивање да ће га прихватити и друге банке.

Држава ће субвенционисати свега пет одсто камате, што значи да ће се кренути са контингентом од 10 милијарди динара које ће банке пласирати, док ће држава уложити 500 милиона динара, указао је потпредседник Владе.

Он је објаснио да ће се субвенција исплаћивати из средстава која су намењена ресорном министарству, и додао да министар финансија подржава пројекат од почетка, при чему касније постоји могућност повећања средстава, зависно од тржишта и ефеката на привреду.

Ако имамо опоравак индустријске производње, а пад реалне куповне моћи становништва, ми ћемо се споро извлачити из кризе. Људи треба да добију новац, да троше, купују и решавају своје проблеме, тако што ће прве године бити ослобођени од камате и на тај начин погурати и привредне активности – не само производњу већ и услуге, нагласио је Динкић.

Такође, потпредседник Владе је оценио да ће та мера, заједно са субвенционисаним кредитима за ликвидност и инвестиције и јавним инвестицијама у инфраструктуру, помоћи да Србија брже изађе из кризе и забележи већи раст од земаља у окружењу.