Динкић је након обиласка погона у ШИК Копаоник
навео да је у овом предузећу током фебруара, на иницијативу Министарства економије и регионалног развоја, покренута производња и захваљујући томе упослено приближно 300 радника овог предузећа.

Данас су радници по први пут добили плате након више од 20 месеци и сада практично живе од свог рада. Већ до краја марта овом предузећу ће Фонд за развој одобрити и први кредит по управо усвојеном програму Владе Србије за оживљавање производње и запошљавање људи у девастираним подручјима Србије, рекао је он.

Куршумлија, како је подсетио, припада групи од 40 општина у Србији чији ниво развијености износи приближно 50 одсто републичког просека.

Према његовим речима, Министарство економије и регионалног развоја издвојило је 100 милиона евра за подстицање равномерног регионалног развоја кроз оживљавање производње и запошљавање у најсиромашнијим општинама у Србији, а услов за одобравање кредита преко Фонда за развој биће тржишна оправданост инвестиције.

Динкић је обилазећи погоне пилане, лесонита, паркетарнице и масива у ШИК "Копаоник" искористио прилику и да честита радницама Дан жена.

Он је приликом посете Куршумлији оценио да велику шансу за развој овог дела Србије представља и бањски туризам, што потврђују примери Пролом и Луковске бање које имају велики потенцијал.

Међутим, Куршумлијска бања већ 15 година уопште не ради и упутићемо јавни позив заинтересованим инвеститорима који желе да у сарадњи са државом покрену ову бању, најавио је Динкић.

Он је објаснио да би тај модел подразумевао отпис дугова, при чему би држава остала партнер у новоформираном предузећу, док би инвеститор имао задатак да обнови хотеле и смештајне капацитете.

Према његовим речима, треба направити договор и са фондовима за пензијско и здравствено осигурање и синдикатима који би користили услуге бање.

Имајући у виду да нам је за следећу годину у плану почетак изградње аутопута од Ниша до Прокупља и да је Ђавоља варош велика туристичка атракција не само за домаће посетиоце, већ и за читаву Европу, мислим да на средњи рок морамо да оживимо бање и дамо им одговарајући садржај, оценио је Динкић.

Он је поновио да ће држава радити на изградњи инфраструктуре и да ће ангажовати способан кадар који зна да управља бањама.