Динкић је на конференцији за новинаре објаснио да ће тај програм помоћи запошљавање и оживљавање производње у најсиромашнијим општинама у Србији.

Он је прецизирао да ће 70 милиона евра бити намењено за покретање производње у 40 најнеразвијенијих општина, са степеном развоја нижим од 50 одсто просечне стопе развоја у Србији.

Према његовим речима, најбољи начин да се програм реализује јесте да стратешки партнери предложе Министарству план за улагање у неко предузеће у неразвијеним општинама.

Стратешки партнери ће имати могућност да добију инвестиционе кредите у вредности од два до осам милиона евра, са каматом од два одсто годишње и роком отплате од осам година, уз почек од две до три године, при чему ће обезбеђење кредита бити залога на опрему, указао је Динкић.

Такође, он је као добар пример навео сарадњу компаније "Симпо" и Шумарско-индустријског комбината "Копаоник" из Куршумлије, где ће у понедељак, 8. марта, радници примити прву плату након покретања производње.

Динкић је рекао да су интересовање за улагање уз помоћ програма већ
изразили "АБС холдинг" за инвестицију у Малом Зворнику и једна италијанска компанија која је заинтересована за улагање у Житорађи.

Део програма, у износу 20 милиона евра, предвиђа кредите за подстицање улагања у производњу одеће и обуће, дрвно-прерађивачку индустрију, машинску, аутомобилску и електроиндустрију, и обухвата улагање у 105 општина које су по степену развоја испод просека Србије, објаснио је Динкић.

Он је најавио да ће бити подстицана улагања у постојећа предузећа, модернизацију или отварање нових компанија, и додао да ће на сајту Министарства инвеститорима бити доступан списак свих хала у неразвијеним општинама.

Овај програм предвиђа и 10 милиона евра за кредитирање развоја малих и средњих предузећа и предузетништва у неразвијеним општинама, истакао је Динкић.

Према његовим речима, услов за одобравање кредита из тог програма, који ће бити реализован преко Фонда за развој Србије, јесте тржишна оправданост инвестиције, при чему ће контролу наменског коришћења кредита обављати Пореска управа.

Истовремено, он је рекао да Министарство припрема програм за повећање куповне моћи становништва, с обзиром на то да је ниска куповна моћ становништва тренутно највећи проблем који успорава привредни опоравак.

Важно је да имамо умерени раст плата већ у овој години. Реално је да плате порасту у септембру, а до тада је значајно да имамо механизам и да преко банака омогућимо повољности становништву које ће довести до повећања куповне моћи, будући да је ниска тражња један од главних разлога за пад вредности динара према евру, навео је Динкић.

Он је додао да је у јануару забележен пад промета у трговини од осам одсто, у сектору грађевинарства пад од 12 одсто, док је, с друге стране, индустријска производња забележила раст од 3,7 одсто.