У саопштењу се наводи да, сходно одредбама поменутог закона, постоје повезана правна лица лизинг кућа које послују на српском тржишту, а које се баве оперативним лизингом.

То значи да је лизинг непокретности могућ и у Србији, али није регулисан Законом о финансијском лизингу, што је, вероватно, и изазвало забуну код оних који траже измене тог акта.

Члан 4 Закона о финансијском лизингу, чија се измена тражи, није сметња оперативном лизингу и такви уговори се могу склапати без измена постојећих закона.

Потпуна и доследна примена одредби Закона о облигационим односима, којима је регулисана купопродаја некретнина на лизинг, може да омогући раст инвестиција у грађевинарству, али и да помогне великом броју грађана Србије да реши свој стамбени проблем.

У том смислу, а у циљу ефикасне примене лизинга непокретности, сви заинтересовани, како из области грађевинске индустрије, тако и потенцијални корисници таквих услуга, могу се обратити компанијама које се баве оперативним лизингом.

Порески третман промета по основу уговора о оперативном лизингу регулисан је Законом о ПДВ-у.

Министарство финансија је у години кризе учинило значајне напоре предлажући одговарајућа законска решења која су омогућила да субјекти из финансијске индустрије што лакше преброде тешкоће у претходном периоду.

Слична иницијатива Министарства финансија у области законодавства, али и опорезивања може се очекивати и у периоду пред нама који ће карактерисати усаглашавање са директивама ЕУ.

То значи да ће главни задатак Владе Србије и Министарства финансија бити усклађивање укупног српског законодавства и пореског система са правним тековинама и модерним решењима, а не удаљавање од тих решења, додаје се у саопштењу.