Монографија, која је објављена у сарадњи с Архивом и Царском лавром Високи Дечани у чијој је скривници вековима чувана златопечатна повеља оснивача и ктитора манастира, краља Стефана Дечанског, од великог је значаја у очувању српских културних вредности на Косову и Метохији.

Аутор хрисовуље Милица Грковић објаснила је на конференцији за новинаре да средњи део златопечатне повеље у облику пергаментског свитка, дугог више од пет метара, садржи попис насеља које је Стефан Урош III поклонио манастирском властелинству у срцу Метохије.

Према њеним речима, у Повељи су уписана и имена свих српских властелина, "па се на основу тога може тврдити да су Дечани српски манастир, а становништво у његовом властелинству српско".

Она је додала да је представљање публикације о једном од најстаријих очуваних докумената средњовековне Србије, са упоредним текстом на енглеском језику, истовремено и промоција Центра "Mnemosyne" који не посустаје у одбрани непокретног и покретног блага јужне српске покрајине.

Директор приштинског музеја Бранко Јокић нагласио је да су неразумевање културе југа Србије и недостатак визије довели до 17. марта и уништавања најлепших сведочанстава српског градитељства у покрајини. Он је изнео предлог да се што више стручњака укључи у израду новог закона о заштити културне баштине на Косову и Метохији.

Виши кустос Етнографског музеја и председник Центра "Mnemosyne" Мирјана Менковић навела је да су неопходни дугорочни програми заштите културног блага који морају бити дефинисани имајући у виду оквире реалног плана децентрализације на Косову и Метохији.

Она је, наглашавајући да овај велики посао захтева одговорност и државе и стручних служби, предложила да се на ову тему организује међународни скуп који би окупио све стручњаке и представнике домаћих и међународних институција, без чије су подршке, као је оценила, сви напори узалудни.