Илић је на скупу о добровољном пензијском и животном осигурању упозорио на то да ће број пензионера у Србији у наредним годинама расти, а број нових радних места неће пратити тако брз пораст броја пензионера.

Према његовим речима, од укупно 1,6 милиона пензионера у Србији свега 18,8 одсто је остварило пун пензијски стаж, што није охрабрујући податак.

Државни секретар је навео да у Србији тренутно приближно 213.000 људи уплаћује доприносе у приватне пензионе фондове, а да још око 200.000 уплаћује добровољно животно осигурање.

Вицегувернер Народне банке Србије Мира Ерић-Јовић рекла је да је то што веома мали број људи тренутно уплаћује доприносе у добровољне пензионе фондове и приватно животно осигурање последица ниског стандарда становништва, слабе едукације и недовољног поверења у финансијски систем земље.

Председник Управног одбора Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Србије Миладин Ковачевић навео је да би, према једној студији Светске банке, до 2020. године, уз претпоставку да ће раст БДП износити приближно 5 одсто годишње, усклађивање пензија требало да се врши у складу са кретањем инфлације.

Ковачевић је рекао да би то донело реалну опасност да се издвајање за пензије смањи са тренутних 62 одсто просечне плате у 2010. години на приближно 40 одсто просечних плата у 2020. години.

Он је рекао да се, према пројекцији ММФ-а о макроекономским кретањима до 2020. године, у Србији у наредној години очекује раст бруто домаћег производа од 1,5 одсто, а претпоставља се да ће до 2020. године раст бити по пет одсто годишње, при чему би пензије морале да буду везане за кретање инфлације, а не за раст плата и трошкова живота.

Према тој пројекцији, ММФ је предвидео да се замрзну и плате и пензије у наредне две године, при чему би плате касније биле везане за раст БДП-а, навео је Ковачевић и додао да је то једини начин да се српска привреда извуче из ситуације у којој се налази да се убрза њен раст и повећа обим инвестиција.