Фото: Танјуг

Милосављевић је том приликом истакао да су компаније из Москве заинтересоване за инфраструктурне пројекте у Србији, пре свега за изградњу метроа у Београду.

Он је нагласио да су настављени разговори о изградњи српског тржног центра у Москви и московског у Београду, али да је уместо досадашњег предлога о замени земљишта донета одлука о томе да земљиште буде купљено.

Министар је истакао да је посебно значајно што ће Агробанка и Московска банка финансирати послове између две земље, и додао да је претходних дана московски трговински ланац “Магнолија” представио своје могућности.

Милосављевић је нагласио да је прошлогодишњи обим размене Србије и Москве износио 800 милиона долара, од чега је извоз Србије, углавном воћа, поврћа, слаткиша и месних прерађевина, био 200 милиона.

Он је истакао да су сада у току преговори и са трговинским ланцима “Тандер”, “Седми континент” и “Метро”.

Вишегородцев је навео да је са представницима Министарства за инфраструктуру Владе Србије разговарао о изградњи метроа у Београду, и прецизирао да је реч о траси дугој 14 километара, на којој ће прво бити пуштена у рад деоница од седам километара.

За послове израде пројекта београдског метроа из предвиђеног кредита Руске Федерације Србији требало би да се издвоји 30 милиона долара, што представља два до четири одсто укупне вредности метроа, указао је Вишегородцев.

Према његовим речима, компаније из Русије ће учествовати и на тендеру Града Београда за набавку тролејбуса, а спремне су да испоруче модернизоване нископодне верзије возила каква се већ налазе на улицама Београда.

Он је додао да је тржиште Москве изузетно заинтересовано за пољопривредно прехрамбене производе из Србије, будући да Московљани дневно потроше 40.000 тона хране, па је са ресорним министарством постигнут договор о томе да обједини понуду српских произвођача.

Вишегородцев је најавио да ће компаније из Москве и наредне године представити своју понуду у Србији.

Милосављевић је истакао да ће Србија након одмрзавања Прелазног трговинског споразума са Европском унијом, према најпесимистичкијим пројекцијама, за 10 до 12 одсто повећати извоз на тржиште Уније.

Према његовим речима, та пројекција сада не може да уважи и очекивани раст интересовања највећих европских економија за сарадњу са Србијом.

Министар је подсетио на то да је Србија прошле године имала извоз на тржиште ЕУ од приближно шест милијарди долара и велики дефицит у тој размени, који ће морати да покрива у наредном периоду.

Милосављевић је изразио уверење да ће у наредним годинама бити смањен тај дебаланс у трговини са ЕУ али, исто тако, и да ће бити привучено много нових, пре свега малих и средњих инвеститора из ЕУ.

Он је истакао да су лидери бизниса често јачи од држава и да они долазе тамо где процене да им то доноси профит, и подсетио на то да је у протеклих девет година у Србију дошло доста великих фирми, али да недостају мали и средњи инвеститори.

Министар је указао на то да ће за њих одмрзавање споразума створити могућност лакшег комуницирања и контаката са пословним људима из Србије, и изразио уверење да ће они то искористи за улазак на наше тржиште.