Брадић је на конференцији за новинаре прецизирао да ће концерт бити одржан на Великој сцени Народног позоришта у Београду, и да ће поменуте институције наступити са најзанимљивијим деловима својих програма, које су током године извеле широм земље.

Он је оценио да је овај значајни пројекат, у коме су учествовали Народно позориште из Београда, Југословенска кинотека, Српско народно позориште из Новог Сада, Београдска филхармонија, Ансамбл народних игара и песама "Коло", Београдско драмско позориште, Удружење композитора Србије, Филмски центар Србије и Народно позориште из Приштине, постигао велики успех.

Изражавајући захвалност институцијама које су се у 2009. години укључиле у пројекат децентрализације културног простора Србије, министар је истакао да сви могу бити поносни на остварене изванредне резултате.

Упркос јако тешкој години, остварили смо динамични преокрет у култури, имамо живу годину културе у којој се потврдила потреба за деловањем националних институција културе у читавој Србији, а не само у Београду, указао је Брадић.

Он је истакао да је акција имала дубљи смисао и да је свуда у Србији наишла на добар пријем, и додао да је, на пример, управо током посете Сјеници сазнао да 30.000 њених становника има значајне потребе за културним садржајима, али да у том месту нема одговарајуће инфраструктуре.

Једина зграда културе, биоскоп у Сјеници, затворен је пре пет година, зграда се реновира, али нема грејање. Људи у хладним зимским вечерима, тамо где се температура спушта и до минус 40, немају где да се окупе, па смо стога решили да сав приход од улазница за гала концерт поводом завршетка овогодишњег дела пројекта “Србија у Србији” наменимо за завршетак реконструкције Културног центра у Сјеници, навео је Брадић.

Министар је додао да приход од гала концерта неће бити једина средства за ту намену, већ ће и Министарство културе учествовати са делом новца, док ће део бити прикупљен и од донатора, тако да се са сигурношћу може рећи да ће Сјеница 2010. године имати Културни центар.

Он је истакао да институције културе у престоници морају водити рачуна о онима који су далеко од центра, и указао на то да Сјеница није једини град у Србији без биоскопа или књижаре, при чему је, од 300 књижара колико их има у Србији, у Београду смештено њих 150.

Управник Народног позоришта Божидар Ђуровић нагласио је да је концепт његове куће био и биће да се представе не изводе само у Београду, већ и широм Србије, где год има сала јер национално позориште треба да буде присутније у свим деловима наше земље.

У оквиру пројекта извели смо 21 представу широм Србије, после 50 година гостовали смо и у Димитровграду, а посебно нам је драго што смо после дугог периода гостовали са балетским и оперским представама које су ретко ишле на гостовања јер су сложене и скупе, навео је Ђуровић.

Директор ансамбла "Коло" Радојица Кузмановић рекао је да је на 28 одржаних концерата овог ансамбла било 30.000 задовољних посетилаца, и оценио да је, поред тога, значајан резултат акције и то што је утицала на формирање ансамбала у мањим срединама, где их пре тога није било.

Најзад смо били на правој сцени јер је “Коло” имало Србију за своју сцену, закључио је Кузмановић.

Председник Удружења композитора Србије Ивана Тришић навела је да је програм концерата савремене класичне музике имао знатно мање публике, и оценила да је то и очекивано јер су то елитни програми и најексклузивнији концерти у оквиру кампање.

Она је рекла да је шест концерата у градовима Србије у којима је изведен програм Антологија српске соло песме било успешна мисија разбијања страха, нелагодности и предрасуда према савременој музици.

Изабрали смо најкомуникативнију музику и на сваки концерт водили једног од наших композитора, било је средина у којима су се слушаоци први пут сусрели са “живим” композитором, било је дирљиво гледати те сусрете, поготово деце свих узраста из музичких школа, указала је Тришић.

Представници институција културе оценили су на конференцији за новинаре и да је пројекат који је Министарство културе покренуло крајем прошле године значајно променио слику културног живота у локалним срединама Србије и да је остварио свој циљ - децентрализацију културе.

Такође, оцењено је да је уметницима много значио сваки наступ пред публиком жељном уметничких програма, као и да је одзив био одличан.