Цветковић је у уводном излагању на представљању "Беле књиге" Савета страних инвеститора у Србији (ФИЦ) рекао да се наредне године очекује раст БДП-а од бар 1,5 одсто.

Да бисмо то остварили, постигли смо договор са Међународним монетарним фондом (ММФ) и ради се на буџету за 2010. годину који ће убрзо бити разматран на седници Владе Србије, навео је премијер.

Он је рекао да је планирано да консолидовани дефицит буџета износи четири одсто, а на нивоу републичког буџета 104 милијарде динара, односно 3,5 одсто, и навео да ће до краја ове године дефицит буџета бити мањи од четири одсто БДП-а, колико је планирано на почетку буџетске године.

Председник Владе је прецизирао да ће пад БДП-а до краја ове године износити мање од три одсто, што је бољи резултат од очекиваног пада од 4,5 одсто, и навео податак да се, на пример, у Румунији очекује пад БДП-а од око 8,6 одсто, у Хрватској 5,2 одсто, Мађарској 6,7 одсто, Чешкој 4,3 одсто, Словачкој 4,7 одсто, а да је у прибалтичким земљама пад још већи.

Цветковић је посебно указао на несумњиве ефекте мера Владе Србије за ублажавање негативних ефеката светске економске кризе, и навео да је у овој години већ враћено поверење грађана Србије у банкарски систем.

Председник Владе је подсетио на релативно ниску инфлацију и стабилан курс динара, захваљујући и девизним резервама, које сада износе приближно 9,7 милијарди евра.

Он је објаснио да је у реалном сектору Влада Србије субвенционирала камате на кредите да би предузећа дошла до јефтинијих кредита за ликвидност, а све у циљу повећања домаће тражње, без чега нема опоравка привреде.

Према његовим речима, Влада је субвенционисала куповину опреме, трајних потрошних добара и станова, уз подстицање запошљавања и додатни социјални програм како би се побољшао материјални положај запослених, чак и у приватизованим предузећима.

Цветковић је најавио да ће приоритет Владе следеће године бити реформа јавног сектора, као и опоравак и подстицај развоја привреде, са посебним акцентом на изградњи инфраструктуре.

Он је представницима страних инвеститора поручио да се Влада на средњи рок определила за реформу јавног сектора и да је ушла у реформу јавних предузећа, посебно оних која најслабије послују, као што су "Железнице Србије" или "Јат ервејз", при чему је изразио наду да ће "Бела књига" Влади дати додатне идеје у ком правцу треба радити.

Фото: Танјуг

Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић рекао је да се у овој години очекује приближно две милијарде долара страних директних инвестиција у Србију, што је знатно мање од планираног, али је последица светске економске кризе.

Динкић је изразио уверење да ће у 2010. години почети опоравак српске привреде и најавио могућност да се неке гране индустрије из Европске уније преселе у Србију, посебно у области производње хране, аутомобилских делова и текстилне индустрије.

Он је објаснио да уверење о опоравку домаће привреде у наредној години темељи на чињеници да је у трећем кварталу раст индустријске производње износио пет одсто, а то је допринело опоравку укупног БДП-а.

Министар је оценио да је привреда Србије имала мањи пад БДП-а од других земаља у региону, између осталог, захваљујући томе што није повећавала стопе пореза на додату вредност, плате и добит.

То је на крају прихватио и ММФ, уз услов да се следеће године крене у реформу јавног сектора, подсетио је Динкић и додао да је Савет страних инвеститора доставио Влади приближно 120 предлога за реформу закона који сувишним администрирањем успоравају пословање.

Потпредседник Владе је указао на то да је рок за достављање ових предлога крај новембра, а да ће приближно 90 одсто њих Влада усвојити до краја године, заједно са реформом 197 подзаконских аката из седам различитих области.

Он је, такође, рекао да се у овој години Србија у иностранству задужила због неколико важних инфраструктурних пројеката, тако да је висина јавног дуга достигла приближно 32 одсто БДП-а, што је два пута мање од задужености на нивоу ЕУ.

Министар за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић оценила је том приликом да ће конкуренција у фиксној телефонији омогућити да сви грађани и компаније добију фиксну линију и да се смање трошкови телекомуникационих услуга у земљи.

Матић је навела податак да у Србији тренутно постоји 150.000 захтева за фиксну телефонску линију на које не може да се одговори позитивно, и изразила очекивање да ће долазак другог оператера фиксне телефоније на територију наше земље омогућити да се одговори на захтеве корисника за увођењем АДСЛ брзог приступа интернету.

Према њеним речима, конкуренција на тржишту неће довести до директног пада цена фиксне телефоније у домаћем саобраћају, али би могле да се смање цене међународних разговора.

Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић најавио је да ће Влада Србије на данашњој седници усвојити уредбу о стимулацији цена електричне енергије добијене из обновљивих извора (фид-ин тарифа).

Дулић је навео да је циљ да до 2012. године учешће обновљивих извора енергије у укупним изворима енергије буде 7,4 одсто, и додао да се очекују инвестиције у тај сектор у износу од 200 милиона евра.

Он је објаснио да државе преко фид-ин тарифа стимулишу производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије, као што су вода, ветар, сунце и биомаса, тиме што се енергетске компаније обавезују на то да купују струју произведену на тај начин.

Представљању „Беле књиге“ у Центру "Сава" присуствују и министар трговине и услуга Слободан Милосављевић, гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић, као и представници Савета страних инвеститора, домаћих предузећа и банака.