Ђидић је на округлом столу о улози слободних зона и индустријских паркова у привлачењу страних инвестиција, одржаном у Привредној комори Србије (ПКС), објаснио да слободне зоне омогућавају смањење незапослености и повећање инвестиција.

Он је оценио да у Србији нема довољно слободних зона јер су од 2006. године оне основане само у Пироту, Новом Саду, Суботици и Зрењанину, и најавио отварање слободне зоне и у Тутину наредне године, као и могућност отварања слободне зоне Београд на Дунаву, уколико инвеститори из Кине покажу интересовање.

Државни секретар Министарства финансија указао је на то да се у наредних неколико година планира отварање приближно 15 слободних зона, које ће бити равномерно регионално распоређене.

Директор Управе за слободне зоне при Министарству финансија Влада Гајић рекао је да Нацрт стратегије развоја слободних зона од 2010. до 2015. године предвиђа увођење пет инструмената, од којих су најважнији понуда инфраструктурно опремљеног земљишта и додатне пореске олакшице.

Гајић је објаснио да тај нацрт предвиђа улагање у инфраструктурно опремање земљишта у односу 50 према 50, што значи да ће половину трошкова сносити држава, а половину локалне самоуправе.

Друга кључна новина је увођење нешто нижег пореза на зараде запослених за послодавце у оквиру слободних зона у односу на остале, као и смањивање пореза на имовину, прецизирао је Гајић.

Према његовим речима, тренутни резултати слободних зона у Србији нису на задовољавајућем нивоу јер се из њих оствари приближно два одсто извоза земље, док у Европи тај проценат износи 20 одсто.

Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Дејан Јовановић навео је да је то министарство са Светском банком завршило израду стратегије развоја индустријских паркова у Србији која ће дефинисати кључне правце њиховог развоја, и навео податак да код нас тренутно постоји приближно 30 индустријских зона, али ниједан индустријски парк.