АУДИО: Конференција за новинаре поводом завршетка преговора са ММФ-ом

Драгутиновић је на конференцији за новинаре истакла да је Влада постигла споразум о условима даљег коришћења кредитног стенд бај аранжмана, и додала да је са ММФ-ом постигнут договор о томе да замрзавање плата и пензија буде продужено и у 2010. години, чиме ће бити остварене највеће уштеде.

Она је навела да је са ММФ-ом постигнут и договор о почетку пензионе реформе 2010. године, чији ће се пун ефекат осетити тек 2020. године, и указала на то да је договором са том финансијском институцијом обезбеђена предвидљивост фискалне политике у 2010. години и након тога.

Такође, Драгутиновић је истакла да су кључ за успех преговора са ММФ-ом били консензус у Влади и истрајност, и додала да ће фискално прилагођавање бити извршено на рачун расхода државе, и то, пре свега, текућих расхода.

Према њеним речима, смањењем учешћа текућих расхода у бруто домаћем производу (БДП) биће обезбеђен већи простор за капиталне издатке и фискалне стимулансе који су привреди неопходни и у 2010. години.

Драгутиновић је рекла да је постигнут договор да ће буџет за 2010. годину имати приходе од приближно 655 милијарди динара, расходе од око 760 милијарди, при чему ће дефицит буџета износити око 105 милијарди динара, што је на нивоу од четири одсто БДП-а.

Она је подсетила на то да је јавна потрошња у 2008. години износила 44,5 одсто БДП-а, а буџетом за 2010. годину јавна потрошња биће смањена на 41,4 одсто БДП.

Истовремено, она је најавила да ће Мисија ММФ-а посетити нашу земљу у фебруару наредне године, а Влада Србије ће до тада донети закон о буџетском систему и фискалној одговорности као један закон, уз напомену да су они до сада били одвојени законски прописи.

Она је навела да ће Влада буџетски дефицит покрити кредитним задуживањем на домаћем финансијском тржишту и код међународних финансијских институција, и додала да Србија има довољно обезбеђених средстава да дефицит финансира на неинфлаторан начин.

Драгутиновић је нагласила да ће буџет бити ликвидан и у овој и у наредној години, и најавила да ће се закон о буџету за 2010. годину наћи пред Владом најкасније за две до три недеље.

Према њеним речима, Србија на свом рачуну има неутрошена средства у износу од 400 милиона евра, а и у идућој години, као и у овој, ослањаће се на задуживање на домаћем финансијском тржишту продајом краткорочних хартија од вредности.

Драгутиновић је указала на то да ће се током следеће године настојати да буде продужена рочност тих хартија од вредности, тако да доминантни буду једногодишњи државни записи.

Такође, она је објаснила да се рачуна и на повољне кредите Светске банке, од које би до краја ове године требало да стигне 200 милиона долара, а део од 300 милиона долара до краја следеће године.

До краја године требало би да стигне и грант од Европске уније од 50 милиона евра, а у следећој години још 100 милиона евра, као и макрофинансијска помоћ од 200 милиона евра, прецизирала је Драгутиновић и подсетила на то да је Србија од ММФ-а добила 600 милиона долара на основу специјалних права вучења, који ће такође ићи у буџет.

Она је навела да су за изградњу Коридора 10, осим северног крака који ће бити финансиран из буџетских средстава, обезбеђена средства из пројектних зајмова Светске банке, Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке под повољним условима.

Србија рачуна и на средства од кредита Руске Федерације, истакла је Драгутиновић и додала да преговори нису завршени и да конкретних цифара још нема, као и да су за српску страну прихватљиви само услови задуживања који су бољи од оних које може добити на домаћем финансијском тржишту.

Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је да ће пад БДП-а до краја године износити три одсто насупрот проценама ММФ-а од 4,5 одсто, и додао да ће његов раст у 2010. години износити више од 1,5 одсто, захваљујући великим инвестицијама у инфраструктуру.

Динкић је најавио да ће улагања у инфраструктуру бити увећана за 200 милиона евра, а подстицаји привреди за 120 милиона евра, и нагласио да има пет разлога због којих је добро за Србију што је постигла договор са том међународном финансијском организацијом.

Он је истакао да је први међу њима смањење јавне потрошње и повећање инвестиција у инфраструктуру које ће у наредној години довести до већег запошљавања, док је други позитиван разлог то што је Србија успела да превазиђе економску кризу без повећања пореза привреди и грађанима.

Према његовој оцени, трећи разлог је што је у буџету за 2010. годину постигнут договор у корист развоја јер ће бити смањени расходи и плате у јавном сектору за приближно 50 милиона евра.

Динкић је навео да је четврти позитивни разлог тај што се старосна граница за одлазак жена у пензију неће повећавати са садашњих 60 година живота, а као последњи разлог је истакао то што ће 17. новембра Борд директора Светске банке одобрити буџету Србије приближно 200 милиона долара, а ускоро се очекује и макрофинансијска помоћ ЕУ од 200 милиона евра.

Потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић најавио је да ће до краја фебруара идуће године бити завршен предлог реформе пензионог система, у који ће бити унете промене договорене са ММФ-ом.

Он је истакао да реформа система пензијско-инвалидског осигурања није условљена захтевима ММФ-а, и објаснио да је реформа потребна због тога што је садашњи пензиони систем настао давно, у другим условима.

Према његовим речима, реформа система ПИО је неопходна како би он био што рационалнији, а да се истовремено не угрози егзистенција пензионера.

Кркобабић је објаснио да ће плате и пензије у овој и наредној години бити замрзнуте на нивоу из новембра 2008. године, али ће у 2011. години бити усклађиване на вишем нивоу, зависно од економског раста земље.

Потпредседник Владе навео је да ће договор о томе бити прецизиран 2010. године, када се буде доносио буџет за 2011. годину.

Шеф мисије ММФ-а Алберт Јегер оценио је да је са Владом Србије постигнут добар и уравнотежен споразум, и додао да ће сада главни изазов српских власти бити да тај програм и примене.

Јегер је подсетио на то да споразум треба да одобри и извршни одбор ММФ-а чији састанак је заказан за крај децембра, и додао да су главна питања током разговора са Владом Србије били буџети за 2009. и 2010. годину као и фискална политика после 2010. године.

С обзиром на то да се Влада одлучила да фискално прилагођавање изврши на терет текућих расхода то у пракси значи да ће фискално прилагођавање за ову и наредну годину пасти на терет плата и пензија, објаснио је Јегер.

Он је истакао да је за постизање споразума било неопходно да Влада Србије покаже да има јасну стратегију да смањи буџетски дефицит после 2010. године, и додао да се с тим циљем она обавезала на реформу јавног сектора и пензионог система.

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић рекао је да ће средства из кредитног аранжмана са ММФ-ом бити употребљена за јачање девизних резерви централне банке које сада износе 9,7 милијарди евра.

Јелашић је најавио да ће наредних дана и месеци са представницима ММФ-а бити постигнут договор о тачној динамици повлачења тих средстава, и додао да се за сада зна да ће средства од те институције бити повучена у једнаким траншама током трајања аранжмана.