Ћировић је у изјави за агенцију Танјуг навео да ће 30. октобра бити завршен официјелни део разговора делегације Србије са представницима Русије, али и да није познато да ће тада бити прецизно дефинисани услови и да је могуће да ће разговори бити настављени у Београду.

Желимо да у преговорима дођемо заиста до најповољнијих услова које Србија може да добије. Ако је потребно, спремни смо да те преговоре наставимо у Београду у најскорије време, нагласио је помоћник министра.

Он је објаснио да су могућа два сценарија предстојећих преговора: да српска страна има потпуно јасну ситуацију и један дефинисани и уобличен предлог Влади или ће 30. октобра бити заказана још једна рунда преговора, непосредно након ове прве, како би се даље разрађивали поједини услови.

Влада ће се у сваком случају изјашњавати, само се поставља питање каква ће бити наша препорука. Она може да буде таква да ми сугеришемо Влади да то прихвати или да једноставно указујемо на одређене резерве у односу на оно што нам је понуђено, указао је Ћировић.

Према његовим речима, српска страна очекује да уговори повољан кредит, а као репер за то послужиће до сада уговорени кредити Србије са међународним финансијским институцијама и другим билатералним кредиторима.

Као пример повољног кредита, он је навео и недавно уговорени зајам Кине за изградњу моста Земун–Борча, који ће бити одобрен на 15 година, с петогодишњим грејс периодом и фиксном каматом од три одсто.

Он је објаснио да делегација Србије у Москву одлази са прецизном листом инфраструктурних пројеката, па ће тако за Прокоп бити тражено 200 милиона долара, електрификацију пруге Ниш–Димитровград 100 милиона, изградњу пруге Ваљево–Лозница 150 милиона, обилазницу око Београда на потезу Орловача–Бубањ поток 170 милиона, изградњу пута Београд–Чачак, који ће чинити деоницу пута Београд–Јужни Јадран, 100 милиона долара.

Једина дилема са којом преговарачи одлазе у Русију јесте то где да се усмери преосталих 80 милиона од укупно 800 милиона долара колико је предвиђено за инфраструктуру – да ли додатно за аутопут Београд–Чачак или за аутопут Нови Сад–Хоргош.

Он је указао на то да за све пројекте постоји комплетна пројектна документација и да ће представници Министарства за инфраструктуру Владе Србије понети већи део документације, која је руској страни потребна да изврши евалуацију тих пројеката.

Према његовим речима, пројекат ревитализације пруге Београд–Бар неће бити на листи приоритета, али би он могао да се узме у обзир ако се испостави да је руска страна спремна да стави на располагање неки вишак средстава.

Када је реч о 200 милиона долара, колико се очекује да од кредита буде одобрено за буџетску подршку, Ћировић је рекао да се рачуна на кредит до десет година, као и да за та средства буде уговорена нешто виша каматна стопа.

Он је прецизирао да ће у разговорима са руске стране учествовати представници министарстава финансија, спољних послова, економског развоја, саобраћаја и енергетике, а на челу њихове радне групе биће директор Департмана за међународне финансијске односе, државни дуг и државну финансијску активу Константин Вишковски.