Шкундрић је том приликом оценио да двојезична монографија на српском и енглеском у три тома, од којих сваки има више од 300 страница, са обиљем фотографија, скица, шема и илустрација, представља пројекат који по свом значају превазилази националне оквире.

Тротомна монографија еминентних аутора показује брилијантност српских великана, а са мало речи исказана је генијалност научника који су својим проналасцима променили свет и сврстали се у највеће светске научнике 20. века, указао је министар.

Он је подсетио на то да је Влада Србије ову годину прогласила годином Милутина Миланковића поводом обележавања 130. годишњице његовог рођења, као и да је образовала Одбор за обележавање тог јубилеја, који је уврштен и на званичну листу значајних годишњица Унеска.

Хуманиста и ерудита Миланковић, чијим именом су названи по један кратер на Месецу и Марсу, као и једно небеско тело, путник кроз васиону и векове, доктор техничких наука, академик, професор Београдског универзитета, потпредседник Српске академије наука и уметности, провео је у Србији цео свој радни век и бирао је окриље свог народа за истраживачки рад, рекао је Шкундрић.

Тротомна монографија "Срби – Великани светске науке" у издању "Православне речи" посвећена је животу и делу српских научника Николе Тесле, Михајла Пупина и Милутина Миланковића.

О капиталном делу, на коме је три године радио ауторски тим од десет наших еминентних научника, говорили су и академик Матија Бећковић и ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић.

Бећковић је оценио да је објављивање ове монографије изузетан подухват вредан захвалности и признања, јер говори о три стуба наше, али и светске науке, и о најблиставијем тролисту који је науци приложио српски народ.

Према његовим речима, генијални Тесла, који је све проблеме решавао у "глави", није био научник у класичном смислу, он је био визионар, истински песник који је писао и преводио поезију, Пупин је за своје списе добио Пулицерову награду, а Миланковићеви мемоари припадају најлепшим страницама наше литературе.

Монографија о Миланковићу под називом "Милутин Миланковић – Путник кроз васиону и векове" коаутора Славка Максимовића, Данице Спасове и Славице Бајић, обухвата све значајне фазе живота и сва значајнија дела овог славног српског и светског научника, утемељивача модерне климатологије, који је свету познат по теорији ледених доба и као аутор најпрецизнијег астрономског календара.

Монографија о Пупину под називом "Михајло Пупин – резонанса ума и срца" аутора Драгољуба Мартиновића ослоњена је на Пупинову аутобиографску књигу "Од пашњака до научењака", а његов инспиративни живот описан је са пуно емоција и литералног афинитета.

Монографија о Тесли под називом "Никола Тесла – Светлост која се не гаси" аутора Велимира Абрамовића говори о још несхваћеном генију чије се име данас везује углавном за такозвану Теслину завојницу, Теслин калем, индукциони мотор и међународну јединицу за мерење јачине магнетног поља, док су многе чињенице о његовом животу и необичном стваралачком дару пале у заборав.

У монографији су хронолошки обухваћени породично порекло, живот, рад, експерименти, патенти, као и тајанствени догађаји о којима су остала веродостојна сведочења, која отварају перспективу у будућност развоја савремене науке коју је започео Тесла.