Драгутиновић на конференцији за новинаре, одржаној након потписивања Записника о преговорима Владе СР Немачке и Владе Републике Србије у области развојне сарадње за 2009. годину, указала на то да је поменутим записником Немачка Србији обезбедила 120 милиона евра помоћи за 2009. годину.

Она је истакла да је ова подршка резултат немачко-српских преговора који су управо окончани у Београду, и подсетила на то да је Немачка од 2000. године Србији обезбедила 870 милиона евра.

Такође, Драгутиновић је истакла да је ово прави начин да се прослави девет година успешне сарадње, посебно у тренутку када се и Србија и Немачка суочавају са последицама економске кризе и када сви у свету осећају недостатак капитала.

Драгутиновић је прецизирала да је Немачка за 2009. годину Србији обезбедила укупно 155 милиона евра помоћи, од чега је 121 милион обезбедила Влада Републике Немачке, а нешто више од 33 милиона евра Немачка банка за обнову и развој у виду повољних кредита.

Према њеним речима, помоћ је намењена подстицању енергетске ефикасности, запошљавању и унапређењу капацитета државне администрације и грађанског друштва.

Кројц је истакао да се поменутим средствима и пројектима сарадње жели подстаћи економски и друштвени развој Србије, али да је, поред спремности на помоћ, потребна и спремност да се сарадња спроведе у дело, и оценио да се то у Србији чини на веома ефикасан начин.

Амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас истакао је да је Немачка поуздан пријатељ Србије на путу ка ЕУ, и додао да је са 870 милиона евра укупне помоћи та земља, поред САД, највећи билатерални донатор Србије.

Према његовим речима, циљ подршке у износу од 120 милиона евра јесте да се пружи директна помоћ грађанима и тиме покаже солидарност немачких грађана, као и да се грађанима Србије кроз различите пројекте приближи регулатива ЕУ, чије је усвајање на добробит свих њих.

Мас је прецизирао да је велики део немачких средстава за ову годину намењен директно општинама мале и средње величине, посебно пројектима побољшања водоснабдевања и система канализације, рехабилитације система даљинског грејања, као подршци пројектима за развој приватног сектора.

Такође, Драгутиновић је рекла да ће држава и у 2010. години штедети, и најавила да би пензије и плате у јавном сектору и наредне године могле да буду замрзнуте.

Министар је навела да структурни дефицит бруто-друштвеног производа (БДП) износи приближно два одсто, и да ће држава покушати да га елиминише у буџету за наредну годину.

Она није прецизирала у којој се фази налази израда нацрта буџета за 2010. годину, али је нагласила да би највеће уштеде, од скоро два одсто, донело замрзавање пензија и плата у јавним предузећима и у наредној години, као и смањење броја запослених.

Драгутиновић је најавила да ће ускоро бити донет и закон о смањењу броја запослених у локалним самоуправама и правосуђу, што би смањило трошкове радних места.

Показаћемо да ће буџет за 2010. годину бити бољи од буџета за ову годину. У њему ће бити исказана јасна намера државе да смањи јавне издатке, нагласила је министар финансија и најавила да ће бити донет и закон о фискалној одговорности, којим ће бити јасно дефинисано да је фискална политика независна.

Према њеним речима, наредне године ће у области социјалне заштите бити пооштрени услови за добијање неких права, посебно када је реч о будућим мајкама, с обзиром на то да се показало да постоје бројне манипулације у исплати надокнада за трудничко боловање.

Она је објаснила да ће будућим мајкама бити узиман просек плата које су оствариле у току целе године, а не просек последње плате, што је био случај до сада.

Драгутиновић је указала и на то да је могуће да ће у инвестиционој области бити смањења субвенција и да ће бити промењен начин финансирања здравствених услуга, што би донело уштеду од пет до десет одсто.

Такође, министар финансија је изразила уверење да ће бити постигнут споразум са ММФ-ом, иако преговори са представницима те међународне финансијске институције неће бити лаки.