Ћирић је у изјави за агенцију Танјуг навео да су рачуни приближно 60.000 фирми у блокади, и указао на то да оне фирме које немају перспективу морају да оду у стечај.

Према његовим речима, од тог броја око 40.000 су рачуни предузетника и самосталних трговинских радњи, а 20.000 рачуни предузећа, од којих је приближно 16.000 у блокади две или три године.

Он је објаснио да су то практично "фирме љуштуре" које више не раде, или је реч о фирмама које се баве неким радњама за које се претпоставља да нису у складу са законом.

Ћирић је навео да је Министарство економије предложило нови нацрт закона о стечају који, осим додатног убрзања и поједностављења процедуре, дефинише и могућност бржег и ефикаснијег изласка из стечаја кроз процес реорганизације предузећа.

Он је најавио да ће измењени закон о стечајном поступку допринети много бољем привредном амбијенту и бољим условима пословања у привреди Србије.

Државни секретар је подсетио на то да је Закон о стечајном поступку, који је усвојен пре неколико година, довео до скраћења стечајног поступка у Србији са седам на три године, док би усвајањем измењеног закона о стечају тај период требало да буде смањен за два до три пута.

Ћирић је најавио да ће измењеним законом о стечајном поступку бити уведено правило аутоматског одласка под стечај компанија које су у блокади три године, а од 2012. године и оних фирми које су у блокади годину дана.

Он је подсетио и на то да је у јулу започет процес чишћења привредног система, где је око 300 друштвених и мали број предузећа у надлежности Акцијског фонда отишло у стечај и ликвидацију.

Према његовим речима, реч је о предузећима која су имала једног или неколико запослених, која нису имала никакве билансе и која су била у блокади неколико година.

Ћирић је указао и на чињеницу да је измењени закон о стечајном поступку рађен у сарадњи са страним консултантима и да је у потпуности хармонизован са стандардима Европске уније и са најбољом праксом у свету.