Арсић је на представљању извештаја Светске банке о реформи јавног сектора "Србија: како са мање урадити више" оценила да је извештај направљен у правом тренутку, и додала да би реформе требало спровести обазриво, као и да то изискује доста времена.

Према њеним речима, сваки сектор ће сагледати да ли је то у складу са стратегијама и плановима, али је извештај добра подлога за даље активности.

Она је истакла да је Светска банка приликом израде извештаја анализирала секторе који највише учествују у јавној потрошњи, а то су пензије, образовање, железница, путеви и субвенције пољопривреди и јавним предузећима.

Аутор извештаја Вилијам Дилинџер истакао је да су пензије највећа ставка у државним расходима Србије, при чему се за њих издваја приближно трећина укупних давања из буџета, што је неодрживо.

Он је навео да би због тога реформа пензионог система донела највише користи Србији, у којој је становништво старо, што значи да има много корисника пензијског фонда, али недовољно оних који раде и дају доприносе за тај фонд.

Према његовим речима, има доста и незапослених и људи који раде "на црно", који такође не дају доприносе за фонд.

Дилинџер је указао на то да су пензије доста високе у поређењу са платама јер износе 60 одсто просечне плате, што јесте мало ниже него у већини земаља ЕУ, али је више него у већини англосаксонских земаља.

Смањење трошкова и повећање ефикасности потребно је и у образовању, здравству и систему субвенција, рекао је Дилинџер и додао да у сектору путева, према анализи Светске банке, нису могуће велике уштеде, док је пожељно повећати издвајања за социјалну помоћ породицама са ниским приходима.

Према његовим речима, потребно је повећати издвајање за тај програм, који је усмерен на борбу против сиромаштва, посебно у време кризе, када постоји опасност да се повећа број људи којима је та помоћ потребна.

У извештају се наводи да би требало задржати издвајања за дечји додатак, док би трошкове за остале социјалне програме требало замрзнути или ограничити.

Извештај, који је израђен у мају 2009. године, може се пронаћи на интернет адреси Светске банке у Србији www.worldbank.rs.