Фото: Фонет

У Галерији САНУ изложена су репрезентативна дела Петра Добровића, Косте Миличевића, Милоша Голубовића, Надежде Петровић, Бете Вукановић, Паје Јовановића, Уроша Предића, Ђуре Јакшића, Катарине Ивановић и других.

Растко Петровић је казао – “Све док не научимо европски говорити, нећемо бити у стању да спознамо вредности које имамо како би могли да их понудимо Европи”, а управо ова поставка сведочи о томе колико су српски уметници брзо учили да говоре европски, казао је Брадић, отварајући ову изложбу.

Вредност наших уметника, навео је министар културе, није само у томе што су се школовали, путовали и боравили широм Европе, већ и у томе што су управо тај језик умели да повежу са нечим што јесте њихово биће и на тај начин отворе Европу за српску уметност.

Брадић је подсетио да су почетком 20. века Надежда Петровић и Петар Добровић радили у Паризу.

Петровићева је сликала оно што данас називамо експресинизам, Добровић - кубизам, а врло брзо им се прикључио Милан Коњовић, Марко Ристић и многи други, додао је Брадић.

Према његовим речима, долазак уметника у Србију, чија су се дела налазила у колекцији кнеза Павла Карађорђевића, био је основ за одржавање многих изложби у првој половини 20. века, а Народни музеј у Београду чува највредније, показује и потрврђује колико је српска уметност била конституитивни део развоја српског друштва.

Важна је чињеница да је и Европа долазила у Србију и да се тај дијалог наставља кроз ове слике до данас, истакао је Брадић.

Министар културе је изразио уверење да ће ова динамична изложба, до 18. октобра, привући хиљаде људи како из Србије, тако и из света.

Академик Динко Давидов је казао да изложба представља разуђеност и богато раздобље од друге половине 19. до половине 20. века, сликарства признатог у Паризу само по својим интерактивним достигнућима.

У овој поставци је обухваћен период од 1850. до 1950. године, а аутори су кустоси Народног музеја Љубица Миљковић, Гордана Станишић и Петар Петровић.

Изложбу прати обиман каталог, на 220 страница, са објашњењима аутора изложбе и богатим репродукцијама у боји, које прате уметничке тенденције у тих 100 година.

Поставка је пре Београда била представљена у Националном музеју Румуније у Букурешту.