Динкић је на конференцији за новинаре, одржаној након потписивања уговора, прецизирао да ће из буџета бити опредељено 9.145.000 евра, при чему ће компаније у просеку добијати од 2.000 до 10.000 евра по отвореном радном месту.

Министар је навео да је реч о општинама Ниш, Пирот, Прокупље, Шид, Зрењанин, Кула, Београд, Осечина, Инђија, Стара Пазова, Бољевац, Смедерево, Сврљиг, Варварин и Краљево.

Он је указао на то да је интересовање за добијање средстава из осмог круга веће него што се очекивало у условима кризе.

Динкић је указао на то да постоји доста компанија које долазе из аутомобилске индустрије, а раде као компоненташи, и као пример навео немачку компанију "Леони" која ће у Прокупљу отворити фабрику за производњу каблова за аутомобиле.

Према његовим речима, поменута фирма ће запослити 1.300 радника и уложити 15 милиона евра, при чему та компанија држи 70 одсто светског тржишта каблова за аутомобиле, има 80 производних погона широм света и запошљава 52.000 радника, а прошле године је остварила промет од 3 милијарде евра.

Министар је објаснио да је, имајући у виду да се све више компоненташа за аутомобилску индустрију интересује за српско тржиште, донета одлука о томе да се инвеститори из овог сектора додатно стимулишу.

Тако ће онима који се определе за то да отворе нови погон или реконструишу стари на југу Србије бити додељена субвенција од 5.000 евра по отвореном радном месту, у Шумадији и Централној Србији 4.000, а у Војводини 3.000 евра.

Директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза Весна Перић изјавила је да је Уредба о условима и начину привлачења директних инвестиција донела резултате, и додала да све земље у региону имају овакво решење, али су у значајној предности у односу на Србију јер та средства добијају из ЕУ.

Уговори о додели средстава за подстицај директних инвестиција потписани су са страним компанијама "Леони", "Геза" из Немачке, "TES Electronic Solutions" из Француске и "Максим" из Словеније.

Међу домаћим компанијама које ће добити средства из буџета за отварање радних места су "Aero East Europe" која ће правити лаке спортске авионе, CIM College, "Eko-Themann-Group", L.A.B.B. Group, "Intema", "TIM System", "Intermetal limited", "Albox", "Shipyard Bomex" и друге.

У претходних седам циклуса укупно је издвојено 33,6 милиона евра из буџета за укупне инвестиције од 499 милиона евра и отварање 15.430 нових радних места.

Динкић је указао на то да је у претходна четири и по месеца додељено више од 600 милиона евра путем кредита за подстицај ликвидности привреде и кредита за инвестиције предузећа.

Он је рекао да је повећано интересовање за динарске кредите, и објаснио да многи људи не знају да је камата за те кредите приближно 8,5 одсто на годишњем нивоу, што је мало више од годишње пројектоване инфлације.

Према његовим речима, Народна банка Србије снизила је референтну каматну стопу, па је због тога и привредницима боље да се одлуче за динарске кредите.

Динкић је напоменуо да је по висини пласмана кредита, Банка Интеза водећа са 185 милиона евра, затим следи Комерцијална банка са пласманом од 100 милиона евра, док је на трећем месту Уникредит банка са пласманом од 62 милиона евра.

Према подацима Министарства економије и регионалног развоја, реализовано је 4.708 захтева за кредите за куповину аутомобила за шта је одобрено укупно 31,9 милиона евра, док је за куповину трактора на кредит реализовано 679 захтева у укупном износу од 5,3 милиона евра.

Када је реч о туристичким кредитима, реализовано је укупно девет кредита у укупном износу од 4.283 евра, док је за остале потрошачке кредите реализовано 8.908 захтева у укупном износу од 15,6 милиона евра.

Динкић је најавио да ће свима којима није повезан стаж, а раде у фирмама које отежано послују, бити омогућено да оду у пензију, као и да ће од 1. јануара наредне године бити успостављена строжа пореска дисциплина када је реч о уплатама доприноса послодаваца.

Он је истакао да, без обзира на стање у предузећима, тренутно отпуштање радника није основни проблем у Србији, већ како решити нагомилане проблеме из прошлости.

Тренутни подаци не показују да људи у Србији губе посао, али показују да је много теже наћи посао, указао је министар и додао да је криза условила да људи који завршавају школе теже налазе посао него раније јер се послодавци плаше да их приме, док, с друге стране, нема пуно губитака постојећих послова.

Он је поновио да би од наредне године требало да буде уведена оштра пореска дисциплина у свим секторима, као и да се пронађе начин како да се регулише проблем са доприносима.

Динкић је објаснио да за компаније које су "живе" и данас раде, а нису уплаћивале плате и доприносе, неће имати исти третман као за оне који су пропале и које неће моћи да добију бесплатно повезивање стажа, већ ће држави морати да дају имовину, или да је сами продају како би уплатили радницима стаж.