Зорица Томић
	Фото: www.rts.rs

Сам назив одлуке “Средњовековни споменици на Косову, Србија” потврђује припадност споменика Србији. Најважније је да се остало у оквирима легалне процедуре и стандарда. Унеско, као организација у оквиру УН, дужна је да поштује Резолуцију 1244 СБ УН, рекла је Томић у интервјуу агенцији Танјуг.

Томић је истакла да је у Севиљи донета одлука о наставку реализације свих пројеката који су у току на обнови српских светиња на Косову и Метохији.

Према њеним речима, важно је да и Србија повећа свој удео у процесу обнове културних споменика на Косову и Метохији.

Она је рекла да је могуће да ће комисија којом председава предложити план, стратегију или пројекат који би мобилисао и јавно мњење како би та средства за обнову наше баштине била додатно увећана.

На питање да ли је било речи о недавним најавама да би православно културно наслеђе на Косову и Метохији у Севиљи могло бити дефинисано као српско, Томић је рекла да је у овом часу најважније да се ни у једном смислу не излази изван оквира Резолуције 1244 СБ УН, о чему говори и назив одлуке која се тиче нашег културног блага на територији Косова и Метохије.

Што се нас тиче то је недвосмислено једноставно јер је Косово део Србије и по Резолуцији 1244 СБ УН и по стандардима УН нема никаквог спора, па га не може бити ни из перспективе Унеска, напоменула је Томић.

Говорећи о испуњавању стандарда које морамо поштовати када је реч о очувању наших споменика који су на Унесковој листи светске културне баштине, уз подсећање да је у Севиљи град Дрезден скинут са те листе управо због непоштовања стандарда, Томицх је напоменула да Србија води рачуна о томе.

Постоје средства која су стално у оптицају, на донаторској конференцији Унеска су прикупљена значајна средства за нашу баштину на Косову и Метохији, стигла је и донација из Русије, подсетила је Томић, и додала да издвајања државе увек могу бити и већа.

Осврћући се на питање надлежности око обнове споменика културе, о чему је током протеклих годину дана било полемике у јавности, Томић је рекла да су оне подељене између Завода за заштиту споменика културе као стручног тела, Министарства културе, које обезбеђује средства, Српске православне цркве (СПЦ) као власника цркава и манастира, Министарства иностраних послова, које обавља неопходну међународну комуникацију и Министарства за Косово и Метохију.

У процесу заштите наше баштине и начин њене обнове сви су укључени. Стављање на Унескову листу је колико част толико и веома озбиљна обавеза која Србију делегира као озбиљног партнера не само Унеска него и Светског центра за заштиту културне баштине. На томе се перманентно ради, свако у свом домену, нагласила је Томић.

Простор културе чини ми се као један озбиљан поростор где се свет данас суочава са проблемом идентитета и културног и националног. Не само за Србију, већ за све културе сличне нашој које су мале по опсегу, али историјски и у смислу баштине веома значајне. Српска баштина на Косову и Метохији је, можда, најбољи доказ о трајању и величини византијске културе као европске, сматра Томић.