Фото: Фонет

Милосављевић је на Српско-грчком бизнис форуму, који је данас одржан у хотелу "Хајат", рекао да у времену када је и Србију и Грчку захватила светска економска криза привредна сарадња двеју земаља добија на значају, и поред тога што се осећа пад у међусобној спољнотрговинској размени.

Он је прецизирао да су директне стране инвестиције у првом тромесечју ове године износиле приближно 826 милиона долара, док је у прошлој години прилив био око 2,7 милијарди долара.

Министар је подсетио на то да је у циљу ублажавања ефеката светске економске кризе Влада Србије крајем прошле године усвојила први сет мера за подстицање домаће штедње и трговања на берзи, а касније и додатне мере за подстицање кредитне активности и наставак реализације изградње Коридора 10.

Милосављевић је рекао да би Србија у циљу повећања привредне активности у времену кризе морала да поспеши подизање конкурентности производа и тржишта, да јача модернизацију инфраструктуре и развој приватног сектора и предузетништва.

	Фото: Фонет

Он је оценио да остваривању тих циљева у великој мери може допринети и боље коришћење предности које пружа ЦЕФТА споразум, као и споразуми о слободној трговини које наша земља има са Руском Федерацијом, Белорусијом и Турском.

Министар је посебно указао на могућност да грчки привредници оснују заједничка предузећа на српској територији ради извоза у Русију по повољним условима, с обзиром на то да Споразум о слободној трговини Русије и Србије омогућава ослобађање од царина готово 98 одсто артикала.

Он је навео да је Србија у прошлој години увезла из Грчке робу у вредности од приближно 287,6 милиона долара и то махом јужно воће, профиле од обојених метала, цигарете и лекове, док је највише извозила рафинисани шећер, полиетилен, бакар, отпатке од гвожђа и челика и неке врсте хартије.

Милосављевић је истакао да је Грчка, према подацима Народне банке Србије, од 2000. до 2008. године у новцу инвестирала приближно 1,7 милијарди долара, што по вредности инвестиција у Србију ту земљу сврстава на друго место након Аустрије, али и додао да су у првом кварталу 2009. године грчка директна нето улагања у новцу износила свега 11,2 милиона долара.

Према његовим речима, грчки капитал у Србији је присутан у различитим сегментима, пре свега у банкарству, у телекомуникацијама, прехрамбеној индустрији, индустрији цемента, енергетици, трговини и информационим технологијама.

Министар је рекао да је у овој години почео веома амбициозан пројекат изградње инфраструктуре на паневропском Коридору 10, и упутио позив грчким привредницима да учествују у овом пројекту ангажовањем својих грађевинских фирми јер је тај коридор веома значајан зато што повезује запад са југом Европе.

Фото: Фонет

Такође, он је поновио позив грчким привредницима да учествују у инвестицијама, посебно у области енергетике и туризма.

Српско-грчком бизнис форуму присуствовали су председник Владе Србије Мирко Цветковић, председник Грчке Карлос Папуљас и бројни представници грчких и српских компанија.