Фото: Бета

Динкић је на отварању међународне конференције о пословним могућностима у Србији "Примери италијанског бизниса и улога образовања у области менаџмента" на Факултету за банкарство, осигурање и финансије у Београду истакао да би у условима кризе смањење плата и пензија додатно смањило тражњу, док би повећање ПДВ-а значило "испумпавање" ликвидности из привреде.

Према његовим речима, Србија ће у кризним условима повећати буџетски дефицит, односно мало више се задужити и смањити државну администрацију, што значи да неће смањивати плате, већ број запослених.

Он је навео да је Србија много мање задужена од других европских земаља, и указао на то да је просечна задуженост земаља ЕУ 100 одсто бруто домаћег производа (БДП), а буџетски дефицит је шест одсто БДП-а, што је двоструко више од Србије.

Министар економије и регионалног развоја оценио је да је економска криза достигла врхунац крајем првог тромесечја ове године, а да је од тада дошло до стабилизације привреде на нижем нивоу, и истакао да ће за опоравак од кризе бити потребно време, највероватније од четвртог тромесечја ове године.

Он је објаснио да ће последице кризе бити банкрот фирми у реалном сектору, и то углавном у развијеним земљама, тако да ће се индустрија селити у земље са нижим трошковима производње.

У наредним годинама ту видим шансу за Србију, зато ове године треба да смањимо бирократију и задржимо стимулативан порески систем, рекао је Динкић и додао да је "лек за кризу" више кредита из банака да би се повећала тражња и ослобађање потрошача и инвеститора нереалног страха.

Динкић је оценио да ће се Србија извући из кризе "без великих оштећења", при чему ће се део индустрије из западне Европе преселити у нашу земљу у наредних неколико година.

Према његовим речима, директне стране инвестиције значајно доприносе привредном расту земаља које су увозно и извозно зависне као Србија, тако да један долар инвестиција генерише три долара привредног раста, а једно радно место једно до два радна места у домаћој индустрији.

Динкић је навео да је до сада приближно 800 милиона евра италијанских инвестиција ушло у Србију, и додао да је Италија међу првих пет инвеститора у нашу земљу.

Министар економије и регионалног развоја указао је на то да су инвестиције у почетку највише биле у финансијски сектор, тако да сада италијанске банке – Интеза, Уникредит и Финдоместик заузимају 25 одсто српског банкарског тржишта.

Динкић је навео да је "Фијат" повећао капацитет за производњу аутомобила у крагујевачкој "Застави" са 40 на 120 аутомобила дневно, након обуке и унапређења пословних процеса, а очекује се да ће се од септембра ове године производити 200 аутомобила дневно.

Он је истакао да је у целој прошлој години "Застава" произвела 9.800 аутомобила, а у првих осам месеци ове године 20.000 аутомобила, и указао на то да би у 2011. години требало да имамо нов модел произведен у Крагујевцу.