Брадић је том приликом истакао да сложена рефлексија продубљености у делима овог српског сликара разликује ову изложбу од истоимене тематике његових бечких професора и школских другова.

Он је оценио да је то оно што показује да је Јовановић био истовремено и Србин и Европејац и додао да је циљ Министарства културе да наше уметнике представи код нас, али и на светској сцени.

Поставка којом је започело обележавање ове годишњице заснована је на поукама школовања Јовановића на Бечкој ликовној академији у кругу сликара "оријенталиста" који су посебну пажњу усмеравали на геополитички простор Балкана, што је показала и изложба у Бечу 2003.

Поставку је припремио Народни музеј у Београду, у сарадњи са Градским музејом у Вршцу.

Јовановић је још као младић показао велики таленат, а већ са 30 година је постао признат у сликарским круговима Европе. У српским сликарским круговима остао је запамћен по посебној сликарској школи и снажном експресионизму.

Овај познати српски сликар умро је 30. новембра 1957. године у Бечу, а према његовој жељи, урна са пепелом пренета је у Београд и чува се у његовом легату.

Целокупна манифестација обележавања овог значајног јубилеја одржава се под покровитељством Министарства културе.