Пројекат трансформације Сењског рудника у еко-музеј и регионални центар културног наслеђа добио је подршку Европске уније (ЕУ) у оквиру Регионалног програма за културно и природно наслеђе југоисточне Европе и заједничког плана пројеката Савета Европе и Европске комисије за рехабилитацију архитектонског и археолошког наслеђа нашег региона.

Реч је о првом пројекту који се бави културним развојем у Србији, који је подржан из фондова Европске уније средствима у вредности од 1,5 милиона евра.

Брадић је, иако се званично одобрење пројекта од Европске комисије очекује тек на јесен, нагласио да је данашњим отварањем табле регионалног програма за културно наслеђе југоисточне Европе на згради музеја започет процес трансформације Сењског рудника у еко-музеј, док ће динамика реализације зависити од људи који буду водили пројекат - из Министарства културе, самих стрчњака и становника.

Министар је истакао да је рехабилитација Сењског рудника у регионални центар за културно и индустријско наслеђе веома важан пројекат за Владу Србије, а посебно за становнике овог краја.

Он је изразио уверење да децентрализација културе и регионализација у култури могу да подстакну развој локалне заједнице и пруже веру и наду људима који остају овде, нарочито младим генерацијама.

Љоверас је пројекат ревитализације Сењског рудника оценио као један од најбољих међу 26 из југоисточне Европе који су конкурисали за средства Европске комисије.

Он је изразио уверење да ће Европска комисија учинити све да обнови и врати на туристичку мапу Србије овај изузетно леп крај, са значајним историјским и културним споменицима, али и додао да је изненађен тиме што у српским туристичким водичима није пронашао локалитет Сењског рудника.

Европске интеграције не подразумевају само израду закона и стандарда, већ се односе и на унапређење и очување културног наслеђа и идентитета локалних заједница, нагласио је Љоверас.

Директор Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља у Сењском руднику Златко Драгосављевић подсетио је на то да овај рудник пуних 156 година снабдева Србију мрким угљем, чиме је извршио пресудан утицај на развој железничког саобраћаја, енергетике и електромашинске индустрије у Србији.

Сењски рудник тренутно има 230 запослених, од тога 180 рудара, а годишње произведе приближно 45.000 тона угља.