Душан Бајатовић

Фото: Танјуг

Бајатовић је на конференцији за новинаре рекао да ће тај гасовод у Србију улазити код Зајечара, главно чвориште биће код Београда, док ће се од Батајнице један крак гасовода одвајати за Републику Српску.

Он је навео да ће излазна тачка гасовода бити код Суботице, а други крак гасовода водиће од Параћина ка југу Србије.

Према његовим речима, на тај начин највећи градови у Србији – Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац биће адекватно обезбеђени гасом, чиме се отвара могућност и за изградњу гасних електрана у тим градовима капацитета од приближно 450 мегавата.

Гасовод ће бити грађен модерном технологијом, на притиску од 100 бара, уз могућност повећања капацитета, указао је директор “Србијагаса” и додао да је остало да са руском страном буде усаглашено да ли ће једна од две компресорске станице бити грађена у Србији, или обе у Бугарској.

Бајатовић је рекао да ће изградња гасовода кроз Србију бити обављана кроз пројектно финансирање и кредитно задужење заједничког предузећа "Србијагаса" и "Гаспрома".

Он је навео да ће седиште тог предузећа, које ће своју делатност обављати по српским законима, бити у Швајцарској, и истакао да ниједна важнија одлука у оквиру предузећа неће моћи да буде донета прегласавањем.

Директор "Србијагаса" је изразио задовољство квалитетом потписаног уговора, и указао на то да ће важне финансијске, имовинске и инвестиционе одлуке у том предузећу моћи да буду донете уз сагласност четири (два руска и два српска) од укупно пет неопходних гласова.

Он је рекао да је рок за коначну инвестициону одлуку о градњи гасовода кроз Србију 24 месеца од дана потписивања уговора, и подсетио на то да је рок за комплетну изградњу гасовода 31. децембар 2015. године.

Према његовим речима, проласком "Јужног тока" кроз Србију наша земља биће у потпуно новој геополитичкој ситуацији, што ће јој, уз већу производњу електричне енергије, омогућити да буде и регионално чвориште за дистрибуцију гаса и електричне енергије.

Он је навео да је "Јужни ток" нови извор гаса из Русије и средње Азије за потребе Европе, и прецизирао да ће капацитет тог гасовода износити 63 милијарде кубних метара, док ће његова комплетна изградња коштати приближно 20 милијарди евра.

Бајатовић је рекао да је у Сочију с представницима "Гаспрома" разговарао и о изградњи подземног складишта гаса “Банатски двор” и о складиштењу комерцијалних количина гаса те компаније, и најавио да ће ти разговори бити настављени на енергетском самиту који ће почетком јуна бити одржан у Санкт Петербургу.

Он је указао на то да ће том приликом бити разговарано и о изградњи још једног складишта гаса у Србији већег капацитета од “Банатског двора”, што би, како је оценио, омогућило Србији да укине монопол Мађарске на транспорт гаса за потребе наше земље, као и смањење губитака "Србијагаса".

У Санкт Петербургу биће речи и о оснивању заједничке банке "Србијагаса" и "Гаспрома" ради лакшег финансирања пројекта гасовода кроз Србију, као и о преузимању 49 одсто деоница у заједничкој компанији "Југоросгас" од стране "Србијагаса", рекао је Бајатовић.

Он је навео да ће сви тендери за “Банатски двор” бити завршени у току ове недеље и да ће то складиште капацитета од приближно 300 милиона кубних метара бити спремно већ од новембра ове године, односно од следеће грејне сезоне.