Динкић је у изјави новинарима након предавања које је одржао студентима Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) у Београду рекао да ће новац од ММФ-а за грађане Србије значити гаранцију макроекономске стабилности, стабилан динар и сигурност за читаву привреду.

Он је оценио да је Србији тај аранжман више потребан због враћања поверења кредитора у нашу привреду него због новца како бисмо задржали ниво инвестиција у овој и наредној години на нивоу из 2008. године.

Према његовим речима, сама најава аранжмана утицала је позитивно на тржиште девиза, заустављене су флуктуације а да није повучен ниједан долар, при чему ће поменуте три милијарде евра значајно повећати девизне резерве Србије.

Имајући у виду да имамо далеко веће девизне резерве него динарску новчану масу, имамо сигурност и стабилност. То је веома значајно, указао је Динкић.

Он је подсетио на то да је у Бечу постигнут договор са 10 највећих иностраних банака о наставку кредитирања, што је најважнији задатак наше земље за успешан излазак из кризе.

Министар је на предавању навео да је основни проблем Србије због утицаја светске економске кризе био у томе што су банкарски кредити једног тренутка стали, и додао да је основни задатак да се ти кредити што пре врате у нормалну фазу, при чему није важно вратити једино обим кредитирања, већ је неопходно да постоје и они који могу да узму те кредите.

Зато смо одлучили да поред субвенционисаних потрошачких кредита за грађане омогућимо и привреди да добију што јефтинији новац, па ће тако од понедељка, 18. маја, бити одобравани кредити за привреду са каматом од три одсто годишње и на динарске кредите са каматом од десет одсто, објаснио је Динкић.

Он је рекао да ће програм са Међународним монетарним фондом омогућити да монетарна политика више не буде толико стриктна као што је до сада била јер проблем више није спољна, већ унутрашња неликвидност.

Унутрашњу неликвидност решићемо јефтинијим новцем и нешто експанзивнијом монетарном политиком уз вођење рачуна о томе да не буде повећана инфлација, рекао је министар и навео да ће новац из Народне банке Србије морати да иде у привреду, чиме ће бити обезбеђена њена ликвидност.

Према његовим речима, Србија је, као и друге земље, прибегла изградњи инфраструктуре и улагању у домаће гране, грађевинарство и пољопривреду, при чему нашим фирмама наруку иде и банкрот неких великих светских фирми, па сада имају више посла, као што је то случај са Ваљаоницом бакра у Севојну.

Динкић је изразио уверење да ће време показати да је Србија кроз кризу прошла боље од других земаља региона, и указао на то да је наша земља од ММФ-а тражила три милијарде евра, док је Мађарска тражила 20 милијарди.