АУДИО: Конференција за новинаре о плану Владе за економску стабилност Србије

Цветковић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, прецизирао да ће од тога 85 одсто бити остварено смањењем расхода, а 15 одсто повећањем прихода у буџету, и истакао да је реч о најмасовнијем фискалном прилагођавању у оквиру јавних финансија у Србији у протекле две деценије.

Према његовим речима, главни принципи плана су јединство, солидарност и континуитет, док су дугорочни циљеви смањење администрације и контрола рада јавних предузећа.

Премијер је навео да план подразумева помоћ најугроженијима и да је, поред штедње на свим нивоима, усмерен на јефтинију администрацију, раст привредних активности, подршку јавним радовима и улагање у инфраструктуру.

Министар финансија Диана Драгутиновић рекла је да је план производ компромиса насталог из жеље да се реши проблем и реакције људи на првобитна решења.

Она је објаснила да план подразумева повећање акцизе на бензин и дизел за 2, односно 4 динара, као и да укључује увођење акциза на мобилну телефонију и повећање пореза на употребу аутомобила велике радне запремине, јахти и летелица, реалнију процену пореза на имовину, као и реалније опорезивања прихода.

Драгутиновић је навела да ће све то обезбедити укупни приход од 16 милијарди динара, и додала да су се сва остала средства морала пронаћи на страни расхода.

Према њеним речима, тако ће се расходи министарстава смањити за 26 одсто, чиме ће бити остварена уштеда од 40 милијарди динара, при чему план подразумева буџетски дефицит од три одсто, који је део активне стабилизационе политике.

Такође, она је указала на то да фискална стабилизација јесте непопуларна мера јер подразумева смањење расхода, али да као таква захтева подршку свих нивоа власти да би се уштедело.

Драгутиновић је нагласила да је поменути пакет економских мера, с којим су упознати и представници Међународног монетарног фонда, коначан и да неће бити никаквих измена.

Она је најавила да ће тај пакет мера после усвајања на седници Владе бити достављен Скупштини Србије, која би требало да га усвоји најкасније почетком маја.

Драгутиновић је навела да би до 1. маја требало да буде усвојен ребаланс буџета за 2009. годину, и прецизирала да би све ставке буџета требало да буду утаначене следеће недеље, после чега ће предлог ребаланса бити прослеђен Скупштини.

Она је указала на то да ће уз ребаланс буџета бити усвојен и "лекс специјалис", којим ће бити уређена примања запослених у државној администрацији.

Реч је о привременом закону који ће бити у примени наредних девет месеци, рекла је Драгутиновић и додала да је тим документом предвиђено да нето плате државних службеника буду смањене, чиме ће се у буџетској каси уштедети до две милијарде динара.

Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић најавио је промену Закона о државним службеницима, јер се планира смањење трошкова и броја запослених у државној управи на свим нивоима.

Динкић је навео да је ефекат те мере смањење трошкова буџета за 15 милијарди динара, и додао да ће се ићи на принудно отпуштање вишка запослених уз отпремнине у складу са Законом о раду.

Он је истакао да у државној администрацији тренутно свега 30 одсто запослених стварно ради и преузима на себе цео терет посла и да је због тога идеја да се не иде на добровољно пријављивање за одлазак уз отпремнину, јер би на тај начин отишли највреднији радници и најбољи стручњаци, већ на принудно отпуштање.

Потпредседник Владе најавио је да ће модел исплате отпремнина локалним самоуправама бити преиспитан, будући да је реч о износу који се креће и до 10.000 евра по запосленом.

Динкић је такође најавио да ће Влада Србије стимулисати банке да износ повољних кредита за подстицање привреде повећају за 40 милијарди динара.

Он је прецизирао да ће Влада стимулисати банке да одобре 117 милијарди динара из сопствених средстава, док је мерама које се примењују од фебруара ове године предвиђено 77 милијарди динара.

Потпредседник Владе рекао је да ће држава за субвенционисање укупно дати десет милијарди динара, и подсетио на то да је раније било предвиђено да држава за те сврхе издвоји осам милијарди динара.

Према његовим речима, за ликвидност ће бити одобрено 80 милијарди динара, за инвестиције 17 милијарди динара, а биће омогућено и 20 милијарди динара кредита за грађане за куповину домаће робе.

Када се у то уброји и раније предвиђени износ од 45 милијарди динара кредита из иностраних извора, укупан износ стимулативних кредита износи 162 милијарде, уместо раније предвиђене 122 милијарде динара.

Он је навео податак да су српске банке до сада из стимулативног пакета мера одобриле 170 милиона евра повољних кредита предузећима и десет милиона евра грађанима.

Према његовим речима, кредите су повукле 1.893 фирме, од чега је 1.620 малих фирми, при чему су мала и средња предузећа повукла 78 милиона, а велика 80 милиона евра.

Динкић је истакао да су се неке банке издвојиле по брзом одобравању кредита и додао да су то Банка Интеза, која је одобрила 86 милиона евра, Комерцијална банка, с више од 31 милион евра, Прокредит банка, са 18,1 милион евра, Сосијете женерал, са 8,5 милиона евра и Хипо-алпе-адрија банка, са 8,3 милиона евра.

Потпредседник Владе навео је да су Рајфајзен, Ерсте, НБГ и Уникредит банка одобриле много мање кредита него што имају захтева, и додао да те банке имају новца у централама, а клијенти би, уколико их не буду брже пласирале, требало да промене банке.

Динкић је најавио да ће програм замене старих аутомобила за нови крагујевачки "пунто" уз попуст од 1.000 евра почети да се примењује 15. априла ове године и да ће пољопривредницима бити одобраван попуст од 2.000 евра за куповину домаћих трактора.

Он је рекао да би у четвртак, 9. априла, требало да буде усвојен пакет мера који ће омогућити привремено конвертовање дугова предузећа у државни капитал, што би требало да омогући да приватизована предузећа чији власници исплаћују плате и инвестирају могу да наставе да раде упркос проблемима који су последица економске кризе.

Потпредседник Владе навео је да би у мају требало да буде спроведена и такозвана мултилатерална компензација, која ће омогућити да се прекине ланац дуговања.

Динкић је указао на то да је планирано да се издвоји 21 милијарда динара за запошљавање, и додао да ће једна од мера бити да младима који заврше средње школе и факултете држава плати једну годину стажа у приватном сектору, уз плату од 20.000 динара месечно, како би се тамо обучили.

Послодавци неће имати обавезу да их запосле већ ће стажисти добијати посао на основу тога како се покажу, објаснио је потпредседник Владе.

Он је рекао да би до јесени Србији требало да буде одобрено више од једне милијарде евра међународних кредита за изградњу путева на Коридору 10.

Динкић је навео да би борд Светске банке у мају требало да одобри Србији кредит од 388 милиона долара за изградњу јужног дела Коридора 10, а да би Европска инвестициона банка у јуну требало да одобри 600 милиона евра за изградњу тог правца.

Према његовим речима, одлука Европске банке за обнову и развој о 150 милиона евра за јужни део Коридора 10 требало би да буде донета у јулу, а Србија има и донацију од 100 милиона евра из грчког Хеленик плана за тај правац.

То ће нам покрити финансијску конструкцију, оценио је Динкић и изразио очекивање да ће у мају почети радови на аутопуту Хоргош – Нови Сад, с обзиром на то да је тендер у току.

Такође планирамо да кренемо у реконструкцију пруга на Коридору 10, при чему ће један део бити финансиран из нашег буџета, а највећи део из страних кредита, објаснио је Динкић.

Потпредседник Владе прецизирао је да је за 2009. годину планирано улагање од 472 милиона евра у друмски Коридор 10, а у модернизацију железница на том коридору приближно 220 милиона евра.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић нагласио је да је смисао доношења другог пакета економских мера Владе Србије да се терет кризе равномерно распореди на све слојеве становништва, и најавио да ће ускоро бити донет и трећи пакет мера, намењен социјално најугроженијим слојевима становништва.

Љајић је рекао да други пакет мера, који се односи на смањење трошкова државне администрације, осим што има економску и политичку димензију, носи у себи и већи степен солидарности.

Он је најавио да ће на предстојећој међународној конференцији у Београду 24. априла, на којој ће бити присутни министри рада већине земаља чланица ЕУ, бити представљене најновије мере Владе Србије.

Према његовим речима, најновији, трећи пакет мера односиће се на приближно 250.000 породица које се налазе на граници сиромаштва.

Љајић је најавио и оснивање фонда у вредности од приближно три милијарде динара за социјално најугроженије категорије становништва, и објаснио да ће та средства бити обезбеђена уштедама у другим секторима.

Министар је подсетио на то да је први пакет економских мера Владе, који је усвојен у фебруару, подразумевао мере за подстицање тражње кроз субвенционисање кредита привреди и грађанима.