Београд, 30. март 2009. године – Министар финансија у Влади Републике Србије Диана Драгутиновић и шеф Канцеларије Светске банке у Србији Сајмон Греј потписали су данас Уговор о програмском зајму за развој приватног и финансијског сектора између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој.
 |
Сајмон Греј и Диана Драгутиновић |
Фото: Танјуг |
Драгутиновић је после потписивања Уговора у седишту Министарства финансија прецизирала да зајам, који ће бити коришћен као подршка буџету Србије за остваривање економског раста у складу са настојањима наше земље да уђе у ЕУ, износи 34,9 милиона евра.
Она је навела да је рок отплате зајма двадесет година, почек осам година, а каматна стопа приближна шестомесечном либору.
Према њеним речима, зајам је намењен за буџет Србије и није повезан ни са једним конкретним пројектом већ са укупним реформама државе и државне администрације.
Драгутиновић је подсетила на то да је Борд директора Светске банке у децембру 2007. године одобрио Стратегију партнерства са Србијом, и објаснила да данас потписани Уговор представља први део тог пакета.
Овај уговор је јасан знак да Влада Србије и Светска банка раде на партнерској основи и да желе да заједно реше све развојне изазове, посебно у периоду кризе, нагласила је она.
Греј је истакао да је за добијање овог зајма Влада Србије морала да предузме низ реформи, међу којима су увођење једношалтерског система за регистрацију предузећа, напредак у увођењу приватног осигурања и организовање тендера за веће учешће приватног сектора у енергетском сектору Србије.
Он је указао на то да је важно наставити спровођење тих реформи, и изразио наду да ће Светска банка, када буду испуњене све неопходне претпоставке, обезбедити Србији додатне зајмове за подршку буџету који би јој олакшали пролазак кроз кризу у овој и наредној години.
Према његовим речима, зајам ће подржати реформске потезе Владе Србије за побољшање пословног окружења како би се охрабрило настајање нових предузећа и привукле директне стране инвестиције.
Зајам ће помоћи и јачању финансијске дисциплине кроз снажнија буџетска ограничења у пословном сектору, континуирану реформу друштвених и реструктурисање јавних предузећа, као и изградњу ефикаснијег и стабилнијег финансијског сектора јачањем контроле банкарског сектора и охрабривањем развоја тржишта капитала.