Фото: Фонет

Брадић је на трибини посвећеној културној политици, која је одржана у Заводу за проучавање културног развитка, истакао да би преношење дела одговорности и доношења одлука с Министарства културе на друге нивое створило динамичнији систем.

Он је додао да је циљ Министарства културе да пружи шансу сваком потенцијалном актеру, а не искључиво државним институцијама које се у потпуности ослањају на средства из буџета.

Подсећајући на актуелну ситуацију с Народним позориштем у Београду, министар је нагласио да се не сме наставити пракса да се одређени људи запошљавају и остају на истом радном месту до пензије – макар већи део свог радног века не радили ништа – а да средства Министарства културе користе искључиво за плате, уместо да део улажу у унапређење институције.

Он је истакао и значај постављања стручних људи на руководеће функције, који ће Министарству културе поднети петогодишњи план рада те установе и на основу тога, а не партијског опредељења, бити бирани за одређен положај, и нагласио неопходност евалуације њиховог рада током тог и након тог периода.

Брадић је указао на потребу подстицања културе ван територије Београда, и најавио грађење динамичније и разноврсније културне сцене и нову структуру финансирања, која би кроз конкурсе и пројекте пружила шансу свима.

Професор Универзитета уметности у Београду и модератор трибине Милена Драгићевић-Шешић истакла је да је неопходна заједничка културна политика базирана на дугорочној визији културног развоја и изграђена на основу дијалога и повезивања свих актера и њихових личних иницијатива.

Она је, наглашавајући да у култури не постоје мали и небитни учесници, указала на то да нови закон о култури, који треба да се нађе на дневном реду седнице Владе, предвиђа формирање савета за културу који би се бавио дефинисањем неопходних планова културног развоја, чиме би се избегло стихијско планирање.

Проблем културне политике Србије јесте и непостојање минималног консензуса око вредности и приоритета, оценила је Шешић и закључила да је задатак културне политике да препозна приоритете и подржи добре иницијативе.

На трибини је указано и на значај регионалног и глобалног повезивања и креирања културне политике с тог аспекта, као и на неопходност континуитета квалитетних пројеката и процеса.

Учесници трибине постигли су сагласност о томе да је за покретање културног развоја и превазилажење актуелне кризе установа културе потребно донети и адекватна законска акта и обезбедити довољно средстава, при чему се ниједна институција не сме ослањати искључиво на државни буџет.

На трибини је било речи и о питањима проблема функционисања музеја, продаје биоскопа и презентације српске културе у свету.