У саопштењу се наводи да од укупно расположивих средстава, 95,1 одсто чине приходи у новцу, док су 4,9 одсто приходи у натури.

Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа – 53,6 одсто, и пензије – 28,2 одсто.

Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Србији износили су 43.295 динара, од чега највећи удео чине издаци за храну и безалкохолна пића – 40,9 одсто.

У структури расположивих средстава у новцу, највећи удео чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 50,9 одсто, у централној Србији (без Београда) 50,5 одсто, у Војводини 46,9 одсто и у Београду 56 одсто.

Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србији чине структуру расположивих средстава са 26,9 одсто, у централној Србији (без Београда) 23,2 одсто, у Војводини 26 одсто и у Београду 33,7 одсто.

Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 0,8 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) чине 4,7 одсто.

Приходи у натури у Србији износе 4,8 одсто, у централној Србији (без Београда) 7,7 одсто, у Војводини 4,2 одсто и у Београду 0,9 одсто.

Просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству у Србији износе 43.295 динара, у централној Србији (без Београда) 38.998 динара, у Војводини 45.605 динара и у Београду 49.840 динара.

У структури личне потрошње највише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 41,1 одсто, у Војводини 39,6 одсто и у Београду 41,5 одсто.

За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини – 18,1 одсто, централној Србији (без Београда) – 17,8 одсто и у Београду – 15 одсто.

На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се 1.240 динара, а у Београду 2.638 динара.

На комуникације се у централној Србији (без Београда) издваја 1.185 динара, у Војводини 1.520 динара и у Београду 1.749 динара.

За остале издатке у Србији, на транспорт одлази 9,4 одсто, одећу и обућу 5,8 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 4,2 одсто, а на рекреацију и културу 4,8 одсто.

Ови подаци добијени су путем анкете о потрошњи домаћинстава која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, ИЛО-а и УН-а, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.

Поменутом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.

Анкетом се такође прикупљају подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.

Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка, при чему се домаћинством сматра заједница особа чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, или самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.

У анкети се примењује метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за 15, односно 16 дана) за производе и услуге личне потрошње, као и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра 12 месеци, за полутрајна добра три месеца, а за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.

У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, с пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана.

Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у четвртом кварталу (1.200 за Србију), анкетирано је 1.154 домаћинстава, односно 96 одсто.

Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода) већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).

Истовремено, евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит, док се вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира по куповним ценама.

Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у четвртом кварталу 2008. године и представљају месечне просеке по домаћинству изражене у динарима.

Подаци се објављују за Републику Србију (без Косова и Метохије), централну Србију, централну Србију без Београда, Београд и Војводину, за сва домаћинства, додаје се у саопштењу.