Заједничка иницијатива земаља региона у борби против економске кризе
Београд, 3. март 2009. године – Потпредседник Владе Републике Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је данас на Копаонику да је у години рецесије највећи ризик за српску привреду дуг приватног сектора ка страним банкама.
Динкић је на “Бизнис форуму”, на којем се разматрају начини за ублажавање последица светске економске кризе, навео да ти дугови сукцесивно доспевају за наплату и да ће ове године бити мања могућност задуживања привреде у иностранству.
Према његовим речима, потребно је да Србија са земљама из региона упути заједничку иницијативу групи најразвијенијих двадесет земаља како би се репрограмирали и рефинансирали дугови привреде.
Динкић је рекао да је председник Србије Борис Тадић спреман да угости премијере и министре финансија из свих земаља региона како би се заузео заједнички став по питању ублажавања последица светске финансијске кризе.
Такође, он је истакао да је потребан регионалан приступ кризи и да је неопходно да Србија покаже више иницијативе.
Када је реч о примењеним мерама Владе Србије против негативних ефеката светске кризе, Динкић је навео да је тражња привреде за кредитима за ликвидност велика, и прецизирао да је у првих седам дана реализације програма Владе износила више од 90 милиона евра.
Кредите траже и велика и мала и средња предузећа, а више од 160 малих предузећа већ их је добило, рекао је министар и изразио очекивање да ће тај новац бити исплаћен у року од две недеље.
Према његовим речима, новац који смо предвидели у буџету за субвенционисање камата за кредите за ликвидност вероватно ће бити довољан за наредна три или четири месеца.
Ми ћемо пратити ефекте тих мера и затим донети одлуку о евентуалном појачавању програма, рекао је Динкић и објаснио да ће држава, када се покажу први ефекти програма, или издвојити додатна буџетска средства, или ће директно тражити подршку од међународних финансијских организација за кредитирање привреде.
Он је најавио да постоји могућност да Фонд за развој добије позајмицу од Европске инвестиционе банке, а да затим тај новац путем субвенционисаних камата пласира директно привреди у складу са програмом Владе Србије.
Чињеница је да постоји тражња за тим кредитима, док ћемо ефекте видети за два месеца, а ако они буду позитивни и ако успемо да задржимо макар благи привредни раст и избегнемо рецесију, сасвим сигурно ћемо те мере појачати, најавио је потпредседник Владе.