У саопштењу се наводи да ДХУТП "Асторија", као и многа друга предузећа у процесу приватизације, поседује некада национализовану имовину.

Као и у свим претходним случајевима, Агенција за приватизацију мора поступати искључиво у складу са Законом о приватизацији, будући да закон о реституцији, који би дефинисао статус национализоване имовине, још није донет.

То подразумева да сва друштвена имовина – а "Асторија" је 100 одсто у друштвеном власништву – мора бити приватизована, а о статусу имовине, односно са чињеницом да је реч о некада национализованој имовини упознати су сви потенцијални купци овог предузећа.

Такође, Агенција за приватизацију уговором о продаји обавезује купца на то да мора да се придржава свих одредаба закона о реституцији када он будет донет.

Приликом приватизације капитала његов статус остаје исти, а мења се само власник.

То практично значи да ће некадашњи власници и даље моћи да се боре за своја права, само што ће их, уместо од друштвеног капитала, потраживати од новог власника – правног или физичког лица.

У саопштењу се напомиње и да Агенција за приватизацију нема овлашћења да било коју имовину или део имовине изузима из процеса приватизације, проглашава их културним добром нити било шта слично.

Хотел "Асторија" национализован је 30. априла 1948. године, Указом Президијума Народне скупштине Народне Републике Србије.

Том приликом, од значаја за републичку привреду проглашена су предузећа међу којима је и хотел "Асторија", власника Ивана Савковића.

У евиденцији Другог општинског суда у Београду, као власници су били уписани Иван Савковић, с једном половином, и Љубина Савковић, с другом половином, што је садржано у Уверењу издатом од стране Другог општинског суда у Београду земљишно-књижног одељења, број Рз. 4044/02 дана 19. новембра 2002. године.

Породице бивших власника хотела наставиле су да после национализације живе у хотелу, у апартману на првом спрату хотела.

Правни претходник предузећа 1971. године повео је судски поступак за исељење особа које су живеле у поменутом апартману и изгубио судски спор.

Пресудом Окружног суда у Београду Гж 9967/71 од 27. децембра 1971. године коначно је утврђено право становања у корист Љубине Савковић, Јелене Нинковић и Милорада, Вишње, Бранислава, Бранке и Дејана Нинковића.

Данас у предметном апартману живи Вишња Нинковић, а адвокат Ђурђе Нинковић у оквиру апартмана има своју адвокатску канцеларију.

Имајући у виду специфичан начин на који породица Нинковић користи стан унутар хотела "Асторија" у Београду, Агенција за приватизацију је као саставни део Уговора о продаји друштвеног капитала субјекта приватизације унела и констатацију да се купац капитала упознаје и с чињеницом да је Пресудом Окружног суда у Београду Гж-9967/71 од 27. децембра 1971. године потврђено право коришћења стамбених и помоћних просторија на првом спрату хотела "Асторија" у корист породица бивших власника, које у њима бораве након што је извршена национализација.

Агенција подсећа и на део пресуде којом је Први општински суд одбацио тужбу бивших власника хотела "Праг" против Агенције за приватизацију.

По тој пресуди, суд је одбио тужбени захтев тужиоца да се забрани располагање непокретностима ближе наведеним у постављеном тужбеном захтеву имајући у виду да су наведене непокретности национализоване и право својине власника – правних претходника тужиоца на тим непокретностима, престало је национализацијом спроведеном по тадашњем Закону о национализацији, па како закон о денационализацији још није донет, то је тужбени захтев тужиоца одбијен као преурањен у складу с чланом 331 Закона о парничном поступку.