Фото: Танјуг

Цветковић је објаснио да ће Мисија ММФ-а, уместо у мају, у Србију доћи у марту, када би после детаљне анализе требало да буде постигнут договор о претварању досадашњег аранжмана "из предострожности" у класичан стенд-бај аранжман.

Према његовим речима, аранжманом ће бити предвиђено повећање буџетског дефицита Србије са предвиђених 1,75 бруто домаћег производа за један процентни поен или чак и више, али ће морати да буде смањен и део потрошње.

Премијер је рекао да ће покривање повећаног дефицита бити обезбеђено не преко задуживања у локалу већ преко кредита из иностранства, и додао да ће Србија тражити и макрофинансијску помоћ од ЕУ.

Он је указао и на то да ће првобитно планирани привредни раст од 3,5 одсто бити знатно коригован на доле, и најавио да је планирано да Економски савет, у којем је сада пет економиста, буде проширен и представницима привредних асоцијација, тако да би убудуће требало да има петнаест чланова.

Цветковић је истакао да је држава спремна да са 40 милијарди динара гаранција помогне банкама да се изборе с очекиваним новим таласом удара економске кризе због неликвидности привреде.

Очекујемо талас притисака на банке као последицу немогућности привреде да сервисира своје обавезе, односно да враћа кредите. Појавиће се стечајни поступци у којима банке неће моћи да наплате своја потраживања, објаснио је премијер Србије.

Он је навео да је у буџету Србије издвојено 40 милијарди динара које ће омогућити да се заједно с Народном банком Србије помогне очувању стабилности српског банкарског сектора.

Председник Србије Борис Тадић поручио је на "Бизнис форуму" да Србија нема будућност уколико се не раскине спрега криминала, привреде, правосуђа и политике, која је, како је навео, створена у прошлој деценији и опстала после петооктобарских промена.

Ако се раскине ова веза, имамо шансу али не и гаранције да ћемо имати бољу будућност. Гаранције су у економским и друштвеним реформама које треба да спроведемо, истакао је Тадић.

Према његовим речима, у времену које предстоји, представници крупног капитала неће моћи да зарађују онолико колико су зарађивали до данас, а мала и средња предузећа неће више моћи да тако лако повлаче кредите.

Он је указао на то да наша земља троши више него што зарађује и додао да побољшање стандарда у претходним годинама није праћено реалним економским развојем, чиме је садашња генерација оптеретила будуће.

Када данас доносимо политичку и економску одлуку, треба да погледамо своје дете, јер ће судбина будућих генерација зависити од потеза које данас правимо, поручио је председник Србије.

Обраћајући се економистима који учествују на саветовању, Тадић је рекао да се од њих очекују иновативна решења, будући да се криза не може превазићи досадашњим економским идеологијама.

Министар финансија у Влади Србије Дијана Драгутиновић навела је да су номинални приходи буџета Србије у прва два месеца ове године за пет одсто мањи него у истом периоду 2008. године.

Она је прецизирала да је то смањење веће од пада који је био предвиђен због утицаја светске економске кризе, и додала да су расходи буџета током прва два месеца већи него у истом периоду прошле године због пренесеног ефекта.

Драгутиновић је упозорила на то да би ефекти "другог круга" економске кризе у Србији могли бити јачи јер је наша земља високо зависна од увозног капитала, а постоји велики јаз између штедње и потребних инвестиција.

Према њеним речима, највеће слабости српске привреде су висок платнобилансни дефицит, мала депозитна база, велико учешће прекограничних кредита и висок раст приватног дуга.

Ефекти светске економске кризе осетили су се преко смањеног прилива и поскупљивања капитала, притиска на слабљење курса и повлачења депозита из банака у "првом кругу" кризе, објаснила је Драгутиновић.

Такође, Драгутиновић је истакла да смањење фискалних прихода у првим месецима ограничава ликвидност буџета и напоменула да за обезбеђивање додатних средстава постоји неколико опција.

Она је прецизирала да би смањење прихода уз очување плата и пензија подразумевало смањење субвенција или капиталних инвестиција, а могуће опције за додатне приходе су повећање пореских стопа и повећање накнада за екплоатацију домаће сирове нафте.

Драгутиновић је подсетила на то да постоји могућност додатног задуживања код међународних финансијских институција, при чему као последња опција остају приходи од приватизације.

Потпредседник Владе Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић оценио је да ће "Бизнис форум" на Копаонику послати поруку шта држава треба да ради да би ублажила негативне ефекте кризе.

Динкић је рекао да ће на форуму бити размењена мишљења с привредницима и људима који се баве науком како би се видело да ли су мере Владе Србије добре, и подсетио на то да је криза у Србији почела да се осећа од октобра прошле године.

Према његовим речима, на форуму ће бити речи о ребалансу буџета и о томе како сачувати постојећа радна места ако привреда буде имала довољно новца да ради, а једна од тема биће и проблеми компанија код којих је смањен извоз.

Он је подсетио на то да је почела примена сета мера Владе за помоћ банкарском сектору и да је прошле недеље почео и програм кредитирања привреде.

Према његовим речима, подаци две највеће банке које су укључене у тај програм – Банке Интезе и Комерцијалне банке, показују да су те две финансијске институције за првих седам дана примиле захтеве за приближно 90 милиона евра кредита за ликвидност и захтеве грађана за кредите за куповину "пунта" и других потрошних добара.

Динкић је додао да је код те две банке конкурисало 160 малих предузећа и да је половини већ исплаћен новац, и оценио да је динар у последњих месец дана стабилизован и да би било добро да се и у наредном периоду одржи релативна стабилност курса.

Министар је рекао да је, кад је реч о инфлацији, ова година лоше почела, али да то није резултат тржишних поскупљења, јер су повећане акцизе на нафту а истовремено је повећана цена тог енергента на светском тржишту, па је повећана и цена бензина.

Председник и потредседник Владе Србије Мирко Цветковић и Млађан Динкић састали су се данас на Копаонику са председником Белорусије Александром Лукашенком.

Цветковић је након сусрета потврдио да ће државно-привредна делегација Србије крајем марта отпутовати у Белорусију да би потписала споразум о слободној трговини.

Он је навео да је договор о томе постигнут на данашњем неформалном састанку са Лукашенком, и додао да би делегацију Србије, у којој ће бити и група привредника, требало да предводи потпредседник Владе и министар економије Млађан Динкић.

Премијер је објаснио да делегација током посете требало да потпише поменути споразум који је технички договорен, док би привредници требало да успоставе контакте у циљу разматрања пројеката који би требало да буду реализовани у будућности.