У саопштењу се наводи да је извезена роба у вредности од 483,4 милиона долара, што је 30,5 одсто мање него претходне године, а увезена за 852,8 милиона долара, што је мање за 43,1 одсто.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 360 милиона, што чини смањење од 23,8 одсто.

Увоз робе, имао је вредност од 636,8 милиона евра, што је мање за 37,5 одсто.

Дефицит износи 369,4 милиона долара, што је мање за 54 одсто.

Дефицит изражен у еврима износи 276,7 милиона, што чини смањење од 49,3 одсто.

Покривеност увоза извозом износи 56,7 одсто и већа је него у истом периоду претходне године, када је износила 46,4 одсто.

У јануару ове године настављене су тенденције пада извоза и увоза с краја протекле године. Републички завод за статистику као главни фактор истиче светску кризу која је довела до пада привредне активности у свету, а која се рефлектује и на нашу спољнотрговинску робну размену.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију – 59,8 одсто (289 милиона долара), затим роба за широку потрошњу – 32,6 одсто (157,8 милион долара) и опрема – 7,6 одсто (36,5 милиона долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 57,8 одсто (492,7 милиона долара), роба за широку потрошњу – 27,4 одсто (233,5 милиона долара) и опрема – 14,8 одсто (126,6 милиона долара).

У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Немачка (59,1 милиона долара), Италија (54,9 милиона долара) и Босна и Херцеговина (50,2 милиона долара).

У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Руска Федерација (104,3 милиона долара), Немачка (92,8 милиона долара) и Италија (75,6 милиона долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа с чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).

Суфицит у размени остварен је са бившим републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом.

Највећи дефицит постоји у трговини с Руском Федерацијом, због увоза енергената, пре свега нафте, и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.

Други по важности партнер Србије јесу земље ЦЕФТА споразума, с којима имамо суфицит у размени од 63,2 милиона долара, а који је углавном резултат извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића).

Што се увоза тиче, највише се увозе гвожђе и челик, камени угаљ и енергенти.

Извоз Србије за посматрани период износи 132,1 милион долара, увоз је 68,9 милиона долара, а покривеност увоза извозом 191,7 одсто.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају одећа (50 милиона долара), гвожђе и челик (41 милион долара), житарице и производи од њих (27 милиона долара), обојени метали (26 милиона долара) и поврће и воће (26 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 35,2 одсто укупног извоза.

Првих пет одсека с највећим учешћем у увозу јесу нафта и нафтни деривати (92 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (39 милиона долара), медицински и фармацеутски производи (38 милиона долара), гвожђе и челик (37 милиона долара) и друмска возила (35 милиона долара), а њихов увоз чини 28,3 одсто укупног увоза.

Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за први месец, на листи првих десет производа у извозу прво место заузима мушка одећа (22 милиона долара), на другом месту су малине (16 милион долара), треће место заузима кукуруз (15 милиона долара), а одмах иза њих су делови за машине (14 милиона долара), следе ваљани производи превучени калајем (13 милиона долара), на шестом месту су нове спољне гуме за путничке аутомобиле (11 милиона долара), а иза њих су плоче и лимови од легура алуминијума (9 милиона долара), следе хулахоп чарапе (8 милиона долара), па војна роба (8 милиона долара), колико отпада и на извоз хартије.

Листа првих 100 производа у увозу за јануар показује да је нафта са 70 милиона долара наш први увозни производ у протеклом месецу, електрична енергија са вредношћу од 34 милиона долара је на другом месту, трећи по значају је увоз лекова за малопродају (углавном из земаља ЕУ) – 21 милион долара, а следе уреа у воденом раствору – 12 милиона долара, моторна возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) – 10 милиона долара и путнички аутомобили – 9 милиона долара.

Плинско уље увезено је за 9 милиона долара, а на телевизијске пријемнике и металуршки кокс отпада по 7 милиона долара.