Брадић је на конференцији за новинаре подсетио на то да је у акцији започетој крајем прошле године гостовање националних институција културе широм Србије значило тек њен први корак.

Он је навео да изузетна посећеност тих културних дешавања значи да људи широм Србије имају потребу за културом, што би требало да буде подстрек за локалне институције културе, које ће у својим настојањима стварања културног производа имати подршку ресорног министарства.

Брадић је оценио да досадашњи добри резултати акције представљају и позив осталим институцијама културе, мимо оних са националним предзнаком, да се укључе у тај пројекат како би културна размена била много динамичнија.

Према његовим речима, циљ Министарства и смисао акције децентрализације и демонополизације културе управо је то да једнога дана институције културе на локалном нивоу буду у могућности да грађанима самостално понуде одређене културне садржаје.

Он је указао на то да ће оне у томе имати подршку Министарства, јер су посвећени појединци у малим срединама често последња одбрана културе пред налетом примитивизма.

Министар је објаснио да су "Србија у Србији" и "Србија у свету" две акције једне исте приче, јер она прва треба да помогне што ширу и богатију понуду културног производа Србије како би били одабрани они који адекватно могу да учествују у културној размени са светом.

Директори националних институција су, без изузетка, истакли да њихова искуства потврђују оправданост акције која не би смела да изостане ни у једном месту у Србији.

Директор Београдске филхармоније Иван Тасовац изразио је задовољство тиме што акција није стала са почетним ентузијазмом, како то код нас обично бива, и додао да је на сваком наступу било очигледно да публика постоји свуда, а да је за Филхармонију важно да добије прилику да концерт који најчешће не може да понови више од три пута током године премијерно изведе још негде.

Управник Српског народног позоришта Миливој Млађеновић оценио је да корист од ових акција имају и извођачи и публика, поготово због тога што је реч о размени врхунских остварења.

Према његовим речима, акција је, без ретуширања, дала много лепшу слику Србије од оне коју производи наш политички живот, и то је слика онога што Србија стварно може да буде.

Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић навео је да је окупљање најбољих потенцијала са најбољим програмима дало најбољи могући резултат и пробудило радозналост код људи.

Према његовим речима, зато ће одабрани програм Кинотеке, који је показао велику и дугу традицију српског филма, која не почиње са 1946. годином, због великог интересовања уместо до половине марта обилазити Србију до краја маја, а највероватније ће стићи и у Лепосавић на Косову и Метохији.

Најбољи ефекат акције је то што ће са 50 примерака де-ве-деа остављених у сваком месту Кинотека у њима стећи свог презентера за све оне који са тог подручја буду заинтересовани за њен материјал.

За акцију "Србија у Србији" Министарство културе ће ове године издвојити више од 300 милиона динара, а ове године ће јој се прикључити и Народно позориште из Приштине са седиштем у Косовској Митровици.