Динкић је новинарима, након састанка са представницима ових банака, рекао да би то подразумевало и пад каматних стопа, и додао да ове године треба остварити три важна циља – да се одговарајућим кредитима одржи привредни раст од 3,5 одсто, да се ниво запослености одржи и повећа где год је то могуће и да се обезбеде извозне стимулације, што је немогуће без банака.

Он је објаснио да су банке прошле године из иностранства обезбедиле 3,8 милијарди евра кредита за привреду, што ове године неће бити могуће, па ће због тога Влада морати да помогне, и нагласио да је више него икада потребно партнерство Народне банке Србије, Владе и пословних банака.

Министар је рекао да су разматрана три модела за обезбеђивање средстава, која ће се примењивати од фебруара, а циљ је да се ризик земље који сада износи три процентна поена у износу камате компензира неким другим мерама Владе и НБС.

Према његовим речима, први модел предвиђа да Фонд за развој обезбеди половину средстава од предвиђених 20 милијарди динара, а да другу половину обезбеде пословне банке, с тим да камате на кредите износе највише између пет и шест одсто годишње.

Други модел подразумева да Влада, уз подршку НБС, донесе посебан програм за смањење камата на средства кредитирања која потичу из сопствених извора банака, а трећи модел подразумева кредите из иностранства, тако што ће се Влада задужити и обезбедити 480 милиона евра за кредитирање малих и средњих предузећа, навео је Динкић.

Планирано је да се од Европске инвестиционе банке узме 250 милиона евра, од Немачке развојне банке 100 милиона евра, од Европске банке за обнову и развој још 100 милиона евра, и имамо једну одобрену кредитну линију Владе Италије у износу од 30 милиона евра, напоменуо је министар.

Он је указао на то да су разматране и могућности за обарање камата кроз комбиновање неколико механизама, а то су државне гаранције банкама приликом кредитирања привреде, уз активно учешће Гаранцијског фонда Србије, средства из буџета и мере које би требало да предузме НБС.

Динкић је истакао да ће обавезе предузећа која добију кредите бити да повећају или да задрже исти број запослених, и додао да ће извозници имати предност, с тим што ће се дефиниција претежних извозника проширити на све који извозе више од 50 одсто производње (до сада је било 70 одсто) и од извоза остварују више од два милиона евра.

Он је такође најавио да ће до краја јануара бити расписан конкурс за економске дипломате који ће у сарадњи са Министарством спољних послова бити распоређени у земље са којима имамо највећу привредну сарадњу.

Према његовим речима, они неће бити послати у главне градове, већ у економске центре попут Чикага у САД или Минхена и Штутгарта у Немачкој, на пример.

Министар је објаснио да конкурс до сада није био расписан јер до промене Закона о министарствима, којим се одређује број економских дипломата које Министарство економије може да ангажује, таква могућност није постојала.