Посматрано по активностима, највећи раст бележе сектор саобраћаја, складиштења и веза, сектор финансијског посредовања, сектор пољопривреде и сектор трговине, при чему и сви остали сектори бележе раст, али знатно мањи.

Индустријска производња расла је и у 2008. години, и то за 1,4 одсто. Овом расту највише је допринео раст сектора вађења руда и камена, који износи 4,7 одсто.

Процењено је да је пољопривредна производња у 2008. години имала раст од 9,0 одсто, грађевинарство раст од 4,9 одсто, трговина на мало 6,5 одсто, док је раст трговине на велико био бржи и износи 10,3 одсто.

У сектору угоститељства у овој години забележен је раст од 1,0 одсто, док је број ноћења мањи за 0,3 одсто.

Сектор саобраћаја, складиштења и веза има тенденцију раста од 15,6 одсто, а у том расту највећи удео имају телекомуникације, чији је раст и даље велики и износи 53,5 одсто.

Број запослених у 2008. години исти је као и претходне године. Број запослених мушкараца незнатно је смањен за 0,6 одсто, док је број запослених жена већи за 0,8 одсто.

Стопа незапослености у октобру ове године износила је 14 одсто, а подаци о томе добијени су на основу Анкете о радној снази.

Зараде без пореза и доприноса наставиле су да расту и у 2008. години, тако да су у поређењу са 2007. номинално веће за 17,5 одсто, док су реално зараде имале раст од 3,8 одсто.

Наведени показатељи процењени су на основу доступних и до сада објављених података и не обухватају податке за Косово и Метохију.

Најважнији макроекономски агрегат јесте бруто домаћи производ, који представља меру укупне економске активности свих резидентних институционалних јединица, при чему је обухваћена производња материјалних добара и свих врста услуга, како услуга повезаних са материјалном производњом, тако и свих врста нематеријалних услуга (сектора државе, здравства, образовања, финансијског посредовања и све друге услуге).

Обрачуни бруто домаћег производа међународно су упоредиви.