Етнички састав становништва Републике Србије је врло разноврстан, што је резултат динамичних догађаја током историје на овом простору. Већинско становништво су Срби, а постоји 21 етничка заједница чија бројност прелази две хиљаде припадника. Сви грађани имају иста права и дужности и уживају пуну националну равноправност.

	Суботица

Уставом Републике Србије националним мањинама су загарантована права по највишим међународним стандардима. На основу коначних података Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. године, Србија има 7.186.862 становника (без података са Косова и Метохије).

У службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо, а користи се и латинично писмо.

Националне мањине имају законско право да свој језик и писмо користе у службеној употреби у подручјима у којима живе.

Српски језик својим матерњим језиком сматра 88,1 одсто становништва Републике Србије, други по заступљености је мађарски језик (3,4 одсто), затим босански (1,9 одсто) и ромски (1,4 одсто).

Становништво у Србији је највећим делом православно-хришћанске вероисповести.

Према коначним резултатима Пописа 2011. године, више од шест милиона становника Србије је православне вероисповести (84,6 одсто од укупног становништва). Други по бројности су католици, са 350.000 (5 одсто), док је трећа по заступљености исламска вероисповест, са више од 220.000 припадника (3 одсто).

У односу на Попис 2002. године, за 40 хиљада је повећан број лица која нису верници (атеисти).

Српска православна црква, аутокефална од 1219. године, имала је важну улогу у развоју и очувању српског националног идентитета. Осим Српске православне цркве постоје и друге верске заједнице у Србији: Исламска, Католичка, Протестантска, Јеврејска и друге.