Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Конференције за новинаре > Србија се пуноправно укључује у енергетску заједницу југоисточне Европе

Србија се пуноправно укључује у енергетску заједницу југоисточне Европе

Београд, 28. јул 2004. године – Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Радомир Наумов оценио је данас да Законом о енергетици, који је Скупштина Србије усвојила 23. јула ове године, почиње реорганизација енергетског сектора и његова права интеграција у европску заједницу. Он је навео да је једна од најзначајнијих активности која проистиче из овог закона пуноправно укључивање Србије у регионално тржиште енергије у јуогоисточној Европи, односно укључивање у процесе стварања енергетске заједнице југоисточне Европе.

Наумов је истакао да цео поступак формирања регионалног тржишта представља специфичан и веома сложен процес, али да је то и велика шанса да наша земља, преко енергетике, уђе у европске интеграције.

Он је подсетио на то да је на састанку Сталне радне групе високог нивоа, који је одржан половином јула у Бечу и коме су присуствовали и представници Министарства рударства и енергетике Владе Републике Србије, констатовано да је, после потписивања атинских меморандума 2002. и 2003. године, учињен још један велики корак ка стварању регионалног тржишта енергије, уз напомену да је том приликом постигнут договор о томе да Европска комисија започне преговоре са земљама југоисточне Европе (Албанијом, БиХ, Бугарском, Македонијом, Румунијом, СЦГ, Хрватском и Турском) о трансформацији атинских меморандума у правно обавезујући уговор.

Министар је објаснио да ће потписивањем тог уговора бити створена правна и институционална основа за стварање заједничког тржишта енергије, чиме ће и Србија стећи право да искаже све компаративне предности које има за инвестирање у сектор енергетике.

“О томе колико је важно да уђемо у тај процес говори и чињеница да је Европска комисија својевремено званично оценила да је ‘формирање регионалног тржишта електричне енергије у југоисточној Европи најзначајнија активност за стабилизацију и придруживање западног Балкана и његову интеграцију у Еворпску унију. Осим тога, Европска комисија ће сматрати да су земље, које потпишу уговор и придржавају се његових одредница, испуниле све услове за прикључење ЕУ који се односе на енергетику”, рекао је Наумов.

Министар Наумов на конференцији за новинаре
Он је нагласио да је овим земљама југоисточне Европе, а самим тим и Србији, пружена шанса да преко сектора енергетике, и пре званичног учлањења у ЕУ, постану пуноправне чланице европске заједнице.

Прва активност која следи у процесу креирања регионалног тржишта, а у циљу дефинисања преговарачке стратегије, јесте формирање међуресорске радне групе, коју ће чинити представници Министарства рударства и енергетике, Министарства науке и заштите животне средине, Министарства за економске односе са иностранством, Министарства финансија, Канцеларије за придруживање Европској унији, Електропривреде Србије (ЕПС) и Нафтне индустрије Србије (НИС).

Почетком септембра ове године у Бечу почиње нова рунда преговора о потписивању Уговора о формирању енергетске заједнице југоисточне Европе, а у октобру ће бити организован сусрет парламентараца, представника синдиката и невладиних организација југоисточне Европе, на коме ће бити представљен овај документ. Наумов је додао да је предвиђено да преговори о потписивању уговора буду завршени током децембра 2004. године.

Помоћник министра задужен за електроенергетику Александар Влајчић навео је да је, у складу са усвојеним Законом о енергетици, потребно да се формирају нове институције, као што су Агенција за енергетику, која треба да буде основана до краја октобра ове године, као и Агенција за енергетску ефикасност, Оператор тржишта, Оператор преносног система и Оператор складишта природног гаса.

Влајчић је рекао да до краја јануара 2005. године Влада треба да утврди начин организовања енергетских субјеката за обављање енергетских делатности, које су обављала јавна предузећа, а до краја јула исте године Агенција за енергетику треба да донесе тарифне системе, методологије за одређивање тарифних елемената за одређивање цена, утврђује критеријуме и начин одређивања трошкова прикључка на систем.

Агенција за енергетику је независно регулаторно тело са надлежностима у секторима електричне енергије, гаса, нафте и топлотне енергије. Такође, у њеној надлежности су послови издавања лиценци за обављање енергетских делатности, одређивање методологије за прорачун оправданих трошкова рада енергетских субјеката, доношење тарифних система за регулисане енергетске делатности и давање сагласности на цене енергетских субјеката чије су делатности регулисане.

Регулисаним ценама за енергију и енергетске услуге штите се тарифни купци од злоупотребе монополске позиције коју нужно имају неки енергетски субјекти, али и енергетски субјекти од политички мотивисаног, а економски неоправданог депресирања цена.

Агенција је у свом раду и при доношењу одлука потпуно независна од свих државних органа, енергетских субјеката и корисника њихових услуга, а њом управља Савет Агенције, који има председника и четири члана, које бира парламент на предлог Владе. Чланови Савета бирају се из редова истакнутих стручњака из области енергетике. Савет Агенције за свој рад и рад Агенције одговара Скупштини Србије, којој најмање једном годишње подноси извештај о раду, који укључује и извештај о финансијском пословању, који верификују независни ревизори, као и финансијски план за наредну годину.

Оснивање Агенције за енергетску ефикасност произилази из стратешке потребе Републике Србије да унапређењем услова и мерама за рационалну употребу и штедњу енергије и енергената, као и повећањем ефикасности коришћења енергије у свим секторима потрошње, омогући остваривање ефикаснијег енергетског система са мањим трошковима.

Оператор преносног система задужен је за управљање преносним системом, а Оператор тржишта електричном енергијом за организовање и администрирање тржишта енергијом. Предвиђено је да ове функције буду интегрисане са функцијом преноса, независне од функција производње и снабдевања, сагласно захтевима директива ЕУ. Делатност управљања транспортним системом природног гаса обављаће Оператор транспортног система природног гаса, а делатност управљања складиштем природног гаса Оператор складишта природног гаса.

Сагласно Закону о енергетици следе и структурне промене, односно реструктурирање енергетских субјеката, а Влада Републике Србије утврђује начин организовања јавних предузећа ЕПС и НИС.

Помоћник министра задужен за нафту и гас Слободан Соколовић рекао је да нови Закон о енергетици делимично либерализује тржиште гаса, при чему не дефинише тржиште нафте.

Соколовић је навео да овај закон новим решењима подстиче улагања приватног домаћег и иностраног капитала у изградњу нових и реконструкцију постојећих објеката за производњу деривата нафте, нафтовода, гасовода, као и објеката за складиштење нафте, деривата нафте и гаса. Такође, закон уводи и обавезност држања оперативних резерви у циљу обезбеђивања енергетске сигурности. Енергетски субјекти који снабдевају купце дериватима нафте и купци деривата нафте који производе електричну и топлотну енергију дужни су да обезбеде оперативне резерве које су најмање на 15-дневном нивоу.

Говорећи о активностима Министарства у области рударства и геолошких истраживања, заменик министра Ђорђе Михајловић рекао је да се ради на изради закона о изменама Закона о рударству који би у новембру ове године трабало да буде прослеђен Влади на разматрање, а потом и у скупштинску процедуру. У току је и израда закона који ће регулисати област геолошких истраживања и који ће у јавну расправу ући у новембру ове године, а очекује се да ће бити усвојен у првим месецима следеће године.

Михајловић је на данашњој конференцији за новинаре навео и да је израђен и пројекат стратешке консолидације Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља (ЈП ПЕУ), и додао да су у Министарству предузете и да се и даље предузимају све неопходне активности на спровођењу овог програма. Припремљен је и предлог за давање три концесије за истраживање бакра и злата у реону рудног поља “Црни врх” и очекује се да ће Влада Републике Србије усвојити ове предлоге најкасније до почетка октобра ове године.

Он је додао да је, на иницијативу Министарства рударства и енергетике, у РТБ “Бор” крајем јуна ове године покренута иницијатива за реструктурирање базног дела тог предузећа. Таква одлука је пре тога усаглашена са свим релевантним факторима, односно са Одбором матичног предузећа и са синдикатом, а одлуку је потом подржао и стратешки савет компаније и она је прослеђена у надлежност Министарства привреде.

Прес материјал:

  План за креирање регионалног тржишта енергије у југоисточној Европи и његову интеграцију у интерно тржиште енергије Европске уније

  Излагање министра рударства и енергетике Радомира Наумова

  Излагање заменика министра рударства и енергетике Ђорђа Михајловића

  Излагање помоћника министра задуженог за нафту и гас Слободана Соколовића

  Излагање помоћника министра задуженог за електроенергетику Александра Влајчића и помоћника министра задуженог за јавна предузећа Саше Стојановића


Аудио/видео прес
Тонски и видео записи са конференција за новинаре чланова Владе Републике Србије

Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs