Београд, 28. јул 2004. године – Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Радомир Наумов оценио је данас да Законом о енергетици, који је Скупштина Србије усвојила 23. јула ове године, почиње реорганизација енергетског сектора и његова права интеграција у европску заједницу. Он је навео да је једна од најзначајнијих активности која проистиче из овог закона пуноправно укључивање Србије у регионално тржиште енергије у јуогоисточној Европи, односно укључивање у процесе стварања енергетске заједнице југоисточне Европе.
Наумов је истакао да цео поступак формирања регионалног тржишта представља специфичан и веома сложен процес, али да је то и велика шанса да наша земља, преко енергетике, уђе у европске интеграције.
Он је подсетио на то да је на састанку Сталне радне групе високог нивоа, који је одржан половином јула у Бечу и коме су присуствовали и представници Министарства рударства и енергетике Владе Републике Србије, констатовано да је, после потписивања атинских меморандума 2002. и 2003. године, учињен још један велики корак ка стварању регионалног тржишта енергије, уз напомену да је том приликом постигнут договор о томе да Европска комисија започне преговоре са земљама југоисточне Европе (Албанијом, БиХ, Бугарском, Македонијом, Румунијом, СЦГ, Хрватском и Турском) о трансформацији атинских меморандума у правно обавезујући уговор.
Министар је објаснио да ће потписивањем тог уговора бити створена правна и институционална основа за стварање заједничког тржишта енергије, чиме ће и Србија стећи право да искаже све компаративне предности које има за инвестирање у сектор енергетике.
“О томе колико је важно да уђемо у тај процес говори и чињеница да је Европска комисија својевремено званично оценила да је ‘формирање регионалног тржишта електричне енергије у југоисточној Европи најзначајнија активност за стабилизацију и придруживање западног Балкана и његову интеграцију у Еворпску унију. Осим тога, Европска комисија ће сматрати да су земље, које потпишу уговор и придржавају се његових одредница, испуниле све услове за прикључење ЕУ који се односе на енергетику”, рекао је Наумов.
 |
 |
Министар Наумов на конференцији за новинаре |
 |
Он је нагласио да је овим земљама југоисточне Европе, а самим тим и Србији, пружена шанса да преко сектора енергетике, и пре званичног учлањења у ЕУ, постану пуноправне чланице европске заједнице.
Прва активност која следи у процесу креирања регионалног тржишта, а у циљу дефинисања преговарачке стратегије, јесте формирање међуресорске радне групе, коју ће чинити представници Министарства рударства и енергетике, Министарства науке и заштите животне средине, Министарства за економске односе са иностранством, Министарства финансија, Канцеларије за придруживање Европској унији, Електропривреде Србије (ЕПС) и Нафтне индустрије Србије (НИС).
Почетком септембра ове године у Бечу почиње нова рунда преговора о потписивању Уговора о формирању енергетске заједнице југоисточне Европе, а у октобру ће бити организован сусрет парламентараца, представника синдиката и невладиних организација југоисточне Европе, на коме ће бити представљен овај документ. Наумов је додао да је предвиђено да преговори о потписивању уговора буду завршени током децембра 2004. године.
Помоћник министра задужен за електроенергетику Александар Влајчић навео је да је, у складу са усвојеним Законом о енергетици, потребно да се формирају нове институције, као што су Агенција за енергетику, која треба да буде основана до краја октобра ове године, као и Агенција за енергетску ефикасност, Оператор тржишта, Оператор преносног система и Оператор складишта природног гаса.
Влајчић је рекао да до краја јануара 2005. године Влада треба да утврди начин организовања енергетских субјеката за обављање енергетских делатности, које су обављала јавна предузећа, а до краја јула исте године Агенција за енергетику треба да донесе тарифне системе, методологије за одређивање тарифних елемената за одређивање цена, утврђује критеријуме и начин одређивања трошкова прикључка на систем.
Агенција за енергетику је независно регулаторно тело са надлежностима у секторима електричне енергије, гаса, нафте и топлотне енергије. Такође, у њеној надлежности су послови издавања лиценци за обављање енергетских делатности, одређивање методологије за прорачун оправданих трошкова рада енергетских субјеката, доношење тарифних система за регулисане енергетске делатности и давање сагласности на цене енергетских субјеката чије су делатности регулисане.
Регулисаним ценама за енергију и енергетске услуге штите се тарифни купци од злоупотребе монополске позиције коју нужно имају неки енергетски субјекти, али и енергетски субјекти од политички мотивисаног, а економски неоправданог депресирања цена.
Агенција је у свом раду и при доношењу одлука потпуно независна од свих државних органа, енергетских субјеката и корисника њихових услуга, а њом управља Савет Агенције, који има председника и четири члана, које бира парламент на предлог Владе. Чланови Савета бирају се из редова истакнутих стручњака из области енергетике. Савет Агенције за свој рад и рад Агенције одговара Скупштини Србије, којој најмање једном годишње подноси извештај о раду, који укључује и извештај о финансијском пословању, који верификују независни ревизори, као и финансијски план за наредну годину.
Оснивање Агенције за енергетску ефикасност произилази из стратешке потребе Републике Србије да унапређењем услова и мерама за рационалну употребу и штедњу енергије и енергената, као и повећањем ефикасности коришћења енергије у свим секторима потрошње, омогући остваривање ефикаснијег енергетског система са мањим трошковима.
Оператор преносног система задужен је за управљање преносним системом, а Оператор тржишта електричном енергијом за организовање и администрирање тржишта енергијом. Предвиђено је да ове функције буду интегрисане са функцијом преноса, независне од функција производње и снабдевања, сагласно захтевима директива ЕУ. Делатност управљања транспортним системом природног гаса обављаће Оператор транспортног система природног гаса, а делатност управљања складиштем природног гаса Оператор складишта природног гаса.
Сагласно Закону о енергетици следе и структурне промене, односно реструктурирање енергетских субјеката, а Влада Републике Србије утврђује начин организовања јавних предузећа ЕПС и НИС.
Помоћник министра задужен за нафту и гас Слободан Соколовић рекао је да нови Закон о енергетици делимично либерализује тржиште гаса, при чему не дефинише тржиште нафте.
Соколовић је навео да овај закон новим решењима подстиче улагања приватног домаћег и иностраног капитала у изградњу нових и реконструкцију постојећих објеката за производњу деривата нафте, нафтовода, гасовода, као и објеката за складиштење нафте, деривата нафте и гаса. Такође, закон уводи и обавезност држања оперативних резерви у циљу обезбеђивања енергетске сигурности. Енергетски субјекти који снабдевају купце дериватима нафте и купци деривата нафте који производе електричну и топлотну енергију дужни су да обезбеде оперативне резерве које су најмање на 15-дневном нивоу.
Говорећи о активностима Министарства у области рударства и геолошких истраживања, заменик министра Ђорђе Михајловић рекао је да се ради на изради закона о изменама Закона о рударству који би у новембру ове године трабало да буде прослеђен Влади на разматрање, а потом и у скупштинску процедуру. У току је и израда закона који ће регулисати област геолошких истраживања и који ће у јавну расправу ући у новембру ове године, а очекује се да ће бити усвојен у првим месецима следеће године.
Михајловић је на данашњој конференцији за новинаре навео и да је израђен и пројекат стратешке консолидације Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља (ЈП ПЕУ), и додао да су у Министарству предузете и да се и даље предузимају све неопходне активности на спровођењу овог програма. Припремљен је и предлог за давање три концесије за истраживање бакра и злата у реону рудног поља “Црни врх” и очекује се да ће Влада Републике Србије усвојити ове предлоге најкасније до почетка октобра ове године.
Он је додао да је, на иницијативу Министарства рударства и енергетике, у РТБ “Бор” крајем јуна ове године покренута иницијатива за реструктурирање базног дела тог предузећа. Таква одлука је пре тога усаглашена са свим релевантним факторима, односно са Одбором матичног предузећа и са синдикатом, а одлуку је потом подржао и стратешки савет компаније и она је прослеђена у надлежност Министарства привреде.
Прес материјал:
План за креирање регионалног тржишта енергије у југоисточној Европи и његову интеграцију у интерно тржиште енергије Европске уније
Излагање министра рударства и енергетике Радомира Наумова
Излагање заменика министра рударства и енергетике Ђорђа Михајловића
Излагање помоћника министра задуженог за нафту и гас Слободана Соколовића
Излагање помоћника министра задуженог за електроенергетику Александра Влајчића и помоћника министра задуженог за јавна предузећа Саше Стојановића