Марковић је, образлажући предлоге за измену сета закона о државној управи, навео да Устав прецизно регулише надлежност владе као носиоца оперативног дела извршне власти, као и положај њених чланова.

Он је објаснио да члан владе не може истовремено да буде републички, као ни посланик у Скупштини аутономне покрајине, као и да је предвиђено да члан владе не може да буде истовремено и члан покрајинског Извршног већа, нити извршног органа локалне самоуправе.

Министар је навео да се измене односе и на промену текста заклетве коју чланови владе полажу пред парламентом, у складу са преамбулом новог Устава која прокламује да је Аутономна покрајина Косово и Метохија саставни део Србије.

Према његовим речима, предложеним изменама влада добија и овлашћење да се стара о уставности и законитости општих аката општина, градова и града Београда.

Такође, у складу са Уставом, влада може да обустави од извршења само опште акте органа општина, града и града Београда, а и то уз обавезу да у року од пет дана покрене поступак за оцену уставности тих аката. У супротном обустава престаје да важи.

Марковић је указао на то да влада не може да обустави од извршења опште акте органа аутономне покрајине и додао да закон преузима и правило из новог Устава да је члан владе дужан да се у свему повинује прописима којима се уређује сукоб интереса при вршењу јавних функција.

Министар је објаснио да се изменама прецизно дефинишу рокови за избор, као и престанак мандата владе, и прецизирао да тако влада којој је престао мандат може да врши само текуће послове и не може да предлаже скупштини законе и друге опште акте, нити да доноси прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа.

Он је навео да влада којој је престао мандат не може да поставља државне службенике на положај у органима државне управе.

Према његовим речима, предвиђено је да се број народних посланика који могу да предложе скупштини да се влади изгласа неповерење са садашњих 20 повећа на 60, и прецизирано је да такав предлог почиње да се разматра на првој наредној седници скупштине, а најраније по истеку пет дана од подношења предлога.

Марковић је објаснио да се влади изгласава неповерење већином гласова од укупног броја народних посланика, а исти рокови се односе и на предлог за изгласавање неповерења председнику владе и појединим министрима.

Он је навео да је измене Закона о државној управи Влада предложила због стварања претпоставки за конкретизацију надлежности владе и органа државне управе према органима аутономне покрајине, чиме се из важећег закона изостављају решења која нису у сагласности са новим Уставом.

Према његовим речима, надзор владе односи се само на одлуке органа аутономних покрајина, а не и на друге опште акте, а једна од новина предвиђа и да државни секретар не може бити посланик.

Министар је рекао да се изменама Закона о платама државних службеника и намештеника уређује начин утврђивања коефицијената државних службеника на извршилачким радним местима, који су раније имали статус постављених лица.

Образлажући измене Закона о државним празницима, Марковић је објаснио да ће то питање бити уређено једним прописом и да ће ван снаге бити стављен закон о празницима у СРЈ.

Он је прецизирао да измене Закона о државним и другим празницима предвиђају да се у Србији празнују Нова година, Празник рада и Дан победе. Нова година празнује се 1. и 2. јануара, Празник рада 1. и 2. маја, а Дан победе 9. маја.

Такође, као државни празници одређени су Сретење – 15. фебруар као Дан државности, први дан Божића – 7. јануар, као и ускршњи празници, почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса.