Међу њима је избор новог састава Републичке изборне комисије (РИК), више законских предлога које је у скупштинску процедуру упутила Влада Србије, као и приближно 20 међународних споразума и докумената које парламент треба да потврди.

Посланици треба да размотре предлоге за измену закона о Влади, државној управи и платама државних службеника и намештеника који су пролетос повучени, а затим враћени у процедуру.

Изменама Закона о Влади предвиђено је да се рад Владе и њених чланова усклади са новим Уставом, а предвиђено је и то да члан Владе не може бити посланик, као ни на другој јавној функцији у државном органу, аутономној покрајини, општини или граду.

Изменама закона Влада добија надлежност не само да води, већ и да утврђује државну политику, а закон се усклађује и са преамбулом новог Устава, која дефинише да је Аутономна покрајина Косово и Метохија саставни део Србије.

Изменама закона повећава се са 20 на 60 број посланика који пред парламентом могу покренути изгласавање неповерења Влади.

Изменама су посебно прецизирана овлашћења владе којој је престао мандат. У том случају, влада може вршити само текуће послове, не може предлагати законе, ни друге опште акте, нити доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или пак природне, привредне и техничке несреће.

Влада којој је престао мандат изричито не може да поставља државне службенике на положај у органима државне управе.

Изменама је предвиђено и потпуно другачије уређење односа између председника Републике и Владе, јер по новом Уставу ванредно стање више не уводи председник Републике на предлог Владе, већ Скупштина, односно заједно председник Републике, председник Скупштине и председник Владе, ако парламент није у могућности да се састане.

Изменама Закона о државној управи такође се усклађују одредбе са новим уставним решењима, посебно у делу који уређује однос Владе и органа државне управе са органима аутономне покрајине.

Када парламент усвоји предлоге закона о државном печату Републике Србије и о печату државних и других органа, Србија ће први пут као самостална држава добити државни печат, као још једно обележје и симбол државности.

Закон је предвидео да печат буде округлог облика, пречника 60 милиметара и да у његовој средини буде велики грб Сбије.

Државни печат биће стављан на акте које утврђује закон, у складу са значајем, међународним аспектом или свечаном формом тих аката.

Изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине, те надлежности проширују се и на кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела.

Влада је изменама тог закона, за које је тражила хитан поступак, предвидела да суд, на предлог тужиоца за ратне злочине, може да нареди надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникације другим техничким средством, као и оптичка снимања лица за која се сумња да су сама или са другима извршила кривично дело помагање учионицу после извршења кривичног дела.

Изменама Закона о осигурању, који је такође на дневном реду прве редовне седнице парламента, предвиђена је оштрија контрола испуњености услова за оснивање друштава која се баве том делатношћу.

Такође, предвиђена је и могућност да огранак страног осигуравајућег друштва, уз дозволу НБС, обавља делатност осигурања у Србији, што је један од услова за приступање Светској трговинској организацији (СТО).

Предлажу се измене и када је реч о приватизацији друштвеног капитала у друштвима за осигурање, које имају за циљ да изједначе права запослених са тим правима у осталим предузећима.