Савет безбедности истакао је да напади на међународне снаге на Косову и Метохији представљају нападе на међународну заједницу у целини и да екстремизам неће имати улогу у будућности Косова, и позвао све заједнице у покрајини да прекину постојеће насиље и спрече даљу ескалацију, поново успоставе мир, и уздрже се од неодговорних изјава и оптужби.

Истовремено, на седници је поновљено да народ у покрајини мора да употреби мирољубива и демократска средства и да ради преко признатих и легитимних канала, укључујући и структуре УН и прелазне институције самоуправе на Косову, како би изразио своје притужбе.

Савет је поновио да власти на Косову морају хитно да предузму ефикасне мере у спровођењу владавине права и обезбеђивању истинске безбедности за све етничке заједнице и истакао да ће пажљиво пратити како тече испуњавање обавеза предвиђених документом о стандардима на Косову.

Савет безбедности подржао је напоре специјалног представника генералног секретара УН за Косово и Метохију, УНМИК-а и КФОР-а у предузимању додатних мера у циљу стабилизације ситуације на Косову и позвао институције прелазне власти у покрајини, власти у Београду, као и друге укључене стране на пуну сарадњу.

Савет је затражио детаљну истрагу свих инцидената и навео да је у току истрага коју спроводе власти на Косову поводом рањавања српског младића и смрти троје албанске деце у Косовској Митровици. Такође, изражено је саучешће породицама свих жртава и жаљење због повређених и настрадалих међу припадницима Косовске полицијске службе, полиције УНМИК и КФОР-а.

У раду седнице Савета безбедности учествовао је и министар спољних послова државне заједнице Србија и Црна Гора Горан Свилановић, који је током обраћања истакао да се о последњим догађањима на Косову не може говорити као о међуетничком насиљу, већ као о организованој акцији усмереној на протеривање преосталих Срба.

Свилановић је нагласио да је основни задатак који треба испунити обустављање напада на Србе и гарантовање њихове даље безбедност, док би наредни корак требало да буде почетак рада на институционалним гаранцијама, којима би се дефинисала децентрализација у оквиру територијалне организације Косова која би укључивала и аутономију за Србе који живе у покрајини.