Ђелић је саопштио да су земље југоисточне Европе позвале Европску унију да подржи њихов напредак у европским интеграцијама, омогући визну либерализацију и пружи финансијску помоћ за превладавање последица глобалне економске кризе.
Он је рекао да су представници шест земаља западног Балкана у заједничкој изјави са скупа подсетили на то да је европска перспектива загарантована за све земље региона, које су јединствене у међусобној подршци на том путу.
Потпредседник Владе Србије је прецизирао да земље југоисточне Европе не траже заједнички приступ ЕУ, већ да свака има појединачни пут, и додао да је Унији упућен позив да ове године размотри завршетак преговора о приступању са Хрватском, отварање преговора о приступању са Македонијом и одговори на захтев Црне Горе за чланство у ЕУ.
Према његовим речима, поред тога затражено је и разматрање одговора на очекиване захтеве Албаније, Босне и Херцеговине и Србије за чланство у ЕУ.
Ђелић је навео да је Европској унији упућен и позив да у 2009. години размотри укидање визног режима за све земље југоисточне Европе на које се он још примењује, и изразио наду да ће током шведског председавања ЕУ, у другој половини 2009. године, до тога и доћи за више земаља у региону.
Он је истакао да је иницијатива за данашњи састанак потекла из региона, а не из Европске комисије или неке друге институције.
Верујем да су данашње дискусије показале да су земље региона, упркос чињеници да имају један број отворених питања, у стању да идентификују теме које су од заједничког интереса и у којима је регионална сарадња најбољи пут да се испуне и национални интереси, нагласио је Ђелић.
Према његовим речима, учесници регионалне конференције "Европска перспектива југоисточне Европе у времену изазова – суочавање са економском и енергетском кризом" затражили су данас од ЕУ да у европски план економског опоравка укључи и интерес земаља југоисточне Европе.
Потпредседник Владе Србије рекао је да се у заједничкој изјави са скупа шест земаља западног Балкана наводи да би ЕУ требало да помогне улагању у инфраструктуру земаља региона која има национални и међународни значај, нарочито у међународне путне, речне и железничке коридоре.
Он је прецизирао да се помоћ ЕУ очекује и за унапређење енергетске ефикасности, производног капацитета региона и изградњу енергетске инфраструктуре како би се обезбедила регионална енергетска сигурност.
Представници Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније и Хрватске постигли су сагласност о томе да светска економска криза у 2009. години не би требало да се негативно одрази на завршетак транзиције и да не би требало да утиче на европске интеграције или економску стабилност региона.
Од ЕУ је затражена и доступност средстава из европских банака које послују у региону, као и друштвена солидарност у време светске економске кризе.
Учесници скупа су истакли да подржавају напоре ЕУ за примену претприступних програма помоћи, првенствено кроз нови ИПА програм, као и кроз додатна финансијска средства.
Ђелић је навео и да се очекује да се убрза прерасподела раније одобрених 120 милиона евра из ИПА фондова који су намењени локалним самоуправама, улагању у инфраструктуру и подршци малим и средњим предузећима.
Он је саопштио да је на данашњем скупу постигнут договор о томе да наредни регионални састанак буде одржан у Охриду у августу ове године.
На састанку је договорено и да се појачају напори за јачање регионалне политичке, економске, научне, техничке и културне сарадње, као и ефикасне и успешне интеграције земаља југоисточне Европе у ЕУ.
Заједнички је оцењено да би припремљеност сваке од земаља региона за чланство у ЕУ требало посматрати појединачно.
Учесницима скупа данас се
обратио и председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић.